Mala velika junakinja: "Mama, nemoj slučajno da plačeš"

Biljana Stojković imala je 12 godina kada se prijavila u jednu modnu agenciju. Nasmejana i pametna, Biljana ipak nije kao sve druge tinejdžerke.

Izvor: prva
Podeli
Screenshot/Prva
Screenshot/Prva

Biljani je sa samo osam godina potvrđena dijagnoza jednog od najtežih oblika raka kostiju – osteosarkoma, zbog kojeg je izgubila nogu.

Više nema rak, ali nema ni deo noge, koja je amputirana. To međutim ovu mladu damu ne sprečava da vodi ispunjeniji i srećniji život od mnogih njenih vršnjaka. Jer Biljana zna koliko je vredan život.

Majka Dragana i otac Miroljub govore za "Život priča" kako je Biljana 2012. godine jednog dana došla sa gimnastike i rekla da je boli noga, i da je prošlo samo 15 dana do momenta kada je potvrđena dijagnoza jednog od najtežih oblika kancera kostiju - osteosarkom.

Sa dijagnozom, prepisane su i prve hemioterapije. Roditelji kažu da je bilo momenata kada su psihički potonuli, kada su se strašno plašili, ali da im je to ujedno davalo snagu da idu dalje. Krenuli su u maju 2012. na prvu hemioterapiju, a da nisu znali ni šta je to zapravo. Onda su gledali svoje dete kako joj opada imunitet, kosa, počinje borba za svaki trombocit.

Na onkologiji je atmosfera sama po sebi strašna, hladna i neizvesna.

Kako je Biljani opadala kosa, tako je ona nju kidala, čupala i na kraju je sasvim odsekla. Sačuvala je svoje vlasi, da nikada ne zaboravi. Sada, kaže, ima kosu lepšu nego ikada, na čemu, u šali kaže, može da zahvali samo hemioterapijama.

Njena mama priča da je jednom prilikom Biljana rekla da bi, da može da bira, ponovo proživela poslednjih pet godina, jer je zbog njih takva kakva je. Mnogo je naučila o životu, o prioritetima, da ceni sreću, svaki trenutak života.

Roditeljima je posle šeste hemioterapije predloženo da se uradi zamena potkolenične kosti. Kost stiže iz Bolonje, i roditelji puni strepnje, straha i nade gledaju svoje dete od osam godina koje odlazi u operacionu salu, a ona im kaže: “Mama, nemoj slučajno da plačeš, ti - dok mene operišu – crtaj“!

Screenshot/Prva
Screenshot/Prva

Operacija je trajala osam sati, a oni su čekali i samo se uzdali u boga, jer kažu u tim trenucima samo vam to pada na pamet.

Rezultati su bili odlični – ostalo je samo pet odsto kancerogenih ćelija, što je kažu izuzetan rezultat. Svi su se obradovali, a Biljana taj period pamti najviše po tome što je dobijala puno poklona od roditelja.

Došla je i druga tura hemioterapija, koju su predložili lekari. Kada je otac pitao zašto 12 hemioterapija, kada je rezultat tako dobar, doktori su rekli da je to protokol. Nisu se usudili da to i ne urade, pa su pristali, a uporedo s tim su koristili i alternativnu medicinu da bi Biljani podigli imunološki sistem.

Biljana kaže da nije imala kad da razmišlja o tome da li je moglo nešto loše da joj se dogodi.

Biljana je otvorila svoj kanal na Jutjubu pod nazivom „I create my life“. To je neka vrsta vodiča za bolesne, gde Biljana porukama i iskustvom daje snagu ljudima sličnim njoj, ali i zdravima, da poštuju život, sebe i situaciju u kojoj se nalaze.

Ali, da nevolja bude veća, Biljana je nedugo posle presađivanja kosti pala i slomila butnu kost te noge. I tada lekari predlažu amputaciju. Svi lekari su bili iznenađeni otkud recidiv, posebno sa tako dobrim rezultatima.

Otac je u jednom momentu Biljanine rezultate poslao u kliniku u Segedinu, gde su mu potvrdili da ona zapravo ne boluje od osteosarkoma, već od tumora velikih ćelija. To je tumor koji se leči injekcijama i uopšte nije maligni. Tek onda Stojkovići nisu znali gde su, i šta dalje!

Ipak, nisu imali vremena za čekanje, morali su da se odluče – za amputaciju, jer su u pitanju bili dani, a njihovo dete mesec dana trpi nesnosne bolove!

Biljani je tu vest saopštio doktor, a ona je samo odgovorila – “Secite tu nogu“.

Kaže da je bila srećna što su joj amputirali nogu jer nije više trpela nesnosne bolove.

Screenshot/Prva
Screenshot/Prva

Celu emisuju možete pogledati na sajtu Prva.rs.

Veliki podstrek joj je dala poseta Nataše Kovačević u bolnici, za koju njeni roditelji kažu da je Biljani mnogo pomogla.

Posle amputacije noge i propisane nove doze hemioterapije, roditelji su počeli da razmisljaju o tome da bi ipak trebalo da se obrate nekoj klinici u inostranstvu. Odlaze u Milano, gde su im rekli da je Biljani potrebno četiri hemioterapije, a ne 12.

Oni počinju da skupljaju novac za lečenje u Milanu i za kratko vreme su skupili 16.000 evra za put u Milano.

U Milanu na kontrolnim snimcima, rendgen pokazuje da Biljana ima nekoliko metastaza na plućima. Počinje nova hemioterapija, ponovo joj otpada kosa. Srećom, Biljana odlično reaguje na njih i posle četvrte hemioterapije rezultat pokazuje da na plućima nema ništa.

Biljana je posle prve hemioterapije uhvaćena u pokušaju da pobegne iz bolnice, jer je htela da vidi Duomo. Doktorka ju je pustila da ode, a ona je posle toga otišla u jedan restoran i tamo uzela mikrofon i pevala im na francuskom. Tu se zatekla jedna gospođa iz Milanske skale, koja je bila opčinjena Biljanom i ponudila joj besplatan ulaz u Milansku skalu kada god poželi i na koju god predstavu poželi.

Vlasnici tog restorana i ta gospođa iz Milanske skale takođe su ponudili finansijsku pomoć Biljani i njenim roditeljima ukoliko joj bude trebalo za dalje lečenje. Srećom, novac nije bio potreban. Vlasnici restorana su joj ponudili besplatne obroke, po njenoj želji, svaki dan do kraja njenog lečenja u Milanu.

Biljana se vraća u Beograd, već je dobila protezu, za koju kaže da je odmah zavolela. I danas kaže ne voli kada ima kozmetiku za preko proteze. Voli da pokaže tu šipku, jer ona nju ne definiše, ona je samo deo nje.

Biljana pliva, jaše, može da trči, da skače. Puna je optimizma, veliki je borac, nikada nije bila depresivna, samo ljuta, ali ta ljutina joj je samo davala dodatnu snagu.

“I da mogu, nijedan trenutak svog života ne bih menjala“, kaže Biljana.

Društvo

strana 1 od 6453 idi na stranu