"Izbegavan ključan odgovor, Kosovo i Katalonija su isto"

"To da EU nerado vidi otcepljenje Katalonije to je očito, ali da tu postoji neka međunarodnopravna šema, koja je različita od Kosova ili Krima ili Škotske, to zaista ne vidim", rekao je Varadi za Tanjug.

"Nema jasnog stava međunarodnog prava o tome na koji način bi se putem samoopredeljenja jedna jedinica mogla izdvojiti iz jedne države, ali ne vidim osnova da se napravi razlika između Kosova i Katalonije, tim pre što na Kosovu zapravo i nije bilo referenduma", dodaje on.

Prema njegovim rečima, istorija je uglavnom pokazala, od Prvog svetskog rata i nadalje, da su osamostaljenja bila moguća u jednoj specifičnoj međunarodnoj situaciji i kod jednog veoma specifičnog odnosa snaga.

"Zaista mi je teško da navedem neke pravne principe, jer je u slučaju Kosova Međunarodni sud pravde, kada je dao savetodavno mišljenje o Kosovu, zapravo izbegao pitanje da li je osamostaljivanje Kosova u skladu sa međunarodnim pravom i odgovorio na pitanje da li je deklaracija o nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom", kaže Varadi.

On ocenjuje da je tako na najvišem nivou izbegavan odgovor na ovo vrlo složeno pitanje - pitanje prava na samoopredeljenje.

Varadi istovremeno smatra da Katalonija ne može da očekuje značajniju međunarodnu podršku u ovakvim okolnostima:

"To ne bih mogao da objasnim principima međunarodnog prava, ali je to logično u sledu političke prakse".

Na pitanje da li bi neko od zvaničnika EU trebalo da objasni stav koji je izneo portparol EK, a koji je veoma uvredljiv za zemlje van EU, u ovom slučaju pre svega za Srbiju, koja propagira evropske vrednosti i očekuje ulazak u evropsku zajednicu, a dobija poruku da te vrednosti podrazumevaju različite aršine, Varadi kaže:

"Ne bi bilo prvi put da su zvaničnici EU ili zvaničnici drugih država menjali svoje izjave. Mislim da bi ovakav stav svakako trebalo objasniti, mada ne vidim kako bi se on mogao objasniti, osim da se preformuliše ili jednostavno izmeni".