"Mađarski policajci su nehumani, pljačkaju i prebijaju..."

Predstavnici nevladinih organizacija analizirali su situaciju usled izbegličke krize uz ocenu da je situacija na Balkanu i u Grčkoj i dalje veoma problematična.

“Srbija je ranije bila samo tranzitna zemlja, a pošto je velik broj izbeglica sprečen da nastavi putivanje, stanje se razvilo u “čistilište migracije”, jer posebno Mađarska vraća ljude”, rekao je direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović.

On je izneo oštre optužbe na račun mađarske granične policije, čije je ponašanje okarakterisao “nehumanim”.

“Policija svakodnevno pljačka i prebija ljude i ujedno ih sprečava da podnesu zahtev za azil”, objasnio je Đurović.

Na grčkim ostrvima je situacija veoma škakljiva, ističe Danae Leiada iz grčkog Saveta za izbeglice, dodajući da i pored sporazuma sa Turskom i dalje veliki broj izbeglica dospeva do ostrva.

“Samo u septembru imali smo 3.900 dolazaka”, ukazuje Leivada dodajući da su “hot spotovi” prenatrpani, a u izbegličkom centru Moria na Lezbosu, koji je predviđen za 2.500 ljudi nalazi se 4.700 izbeglica.

Izbeglice na ostrvima su, kako dodaje, isključene iz sporazuma sa Turskom, jer se on tiče samo onih na kopnu.

“Grčka vlada je preduzela, u međuvremenu, pozitivne korake, ali situacija je sve osim idealna”, ukazala je ona.

Cclan nemačke organizacije “Pro Azil” Karl Kop ocenio je da je evropska politika prema izbeglicama doživela neuspeh i da se izbeglice koje se nalaze izvan EU koriste kao sredstvo za vršenje pritiska.

Koordinator za azil Austrije Herbert Langtaler zatražio je od Evrope da godišnje primi 100.000 ljudi bez gornjih granica ili drugih ograničenja.

Nekadašnji šef delegacije Socijaldemokatske partije Austrije u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda predložio je uspostavljanje evropskog fonda za izbeglice.

On je objasnio da bi u taj fond sve zemlje članice trebalo da uplaćuju i time podrže one države koje prime veliki broj izbeglica.

“To može poslužiti kao podsticaj za prijem izbeglica”, smatra Sboboda tražeći i legalne rute za izbeglice.

“Sve dok nemamo legalne rute biće uvek ilegalne, što je loše za izbeglice i pogođene zemlje”, uveren je on.

Takođe se založio za veću evropsku solidarnost, dodajući da su zapadni Balkan i Grčka već najslabiji delovi Evrope, zbog čega Unija treba da se brine o izbeglicama i društvima siromašnijih država.

Svoboda je istakao da je stabilnost zemalja duž balkanske rute važna.

Ssef makedonske nevladine organizacije “Legis” Jasmin Redžepi kritikovao je nedostatak solidarnosti sa Grčkom i Italijom, ocenivši da je to nefer i neprihvatljivo.

“Aktuelni model pomaže samo krijumčarima i podstiče korupciju unutar policije”, smatra on.

Redžepi je istakao da balkanska ruta nije zatvorena, te tražio da se reauje protiv nasilja policija nad izbeglicama na granicama koje su duž balkanske rute.