Poslanici završili rad, bilo burno u skupštini

Predsednica parlamenta Maja Gojković je, obraćajući se iz poslaničkih klupa kao poslanica SNS, zatražila od generalnog sekratar skupštine da kaže građanima koliko je koštalo produženje rada parlamenta danas, kako bi građanima mogla da saopšti "koliko je udžbenika moglo da se kupi".

Danas je najviše polemike izazvao amandman Pokreta "Dosta je bilo", kojim se predlaže da svi đaci u Srbiji u osnovnim i srednjim školama dobijaju besplatne udžbenike.

Gojkovićeva je ukazala da je šef te poslaničke grupe podneo 300 amandmana sa istim tekstom koji nisu u vezi sa predloženim članovima zakona i zahvalila je ministru prosvete Mladenu Šarčeviću što ih nije prihvatio.

"Na šta bi ličio zakon kada bi se usvojili svi amandmani Saše Radulovića? Taj zakon bi bio sastavljen od više stotina istih članova. Usvojili bismo amandmane koji nemaju veze sa životom. Imali bismo 300 puta napisano da deca imaju pravo na obrazovanje što piše i u Ustavu. Odbor koji je prihvatio amandamne mora da vodi računa. Niko ne sme ovako da se ponaša, pa i Radulović. Dva dana se poigrava sa nama", rekla je Gojković.

Poslanica DJB Ljupka Mihajlovska je odgovorila Gojkovićevoj da su upravo tako pokazali da je Poslovnik o radu loš i da treba da se menja, na šta joj je predsednica parlamenta zahvalila što je "priznala" da su poslanici DJB želeli da "izigraju" parlament.

Radulović je danas posle gotovo svakog člana obrazlagao amandman kojim je predlagao da svi đaci u Srbiji imaju besplatne udžbenike, što su poslanici vlasti ocenili kao demagogiju, a pitali su ga i koliko je on besplatnih udžbenika podelio.

"Ja mislim da bi mi mogli njima da kupimo dosta udžbenika da prethodni govornik, gospodin Radulović, nije bio stečajni upravnik i kralj stečaja u 14 firmi i oštetio u milionskim svotama građane Srbije", rekao je Marko Atlagić iz SNS.

Tokom rasprave o amandmanima na predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, poslanik Socijaldemokratske stranke Nenad Konstantinović tražio je da se za direktore zavoda u prosveti propišu uslovi.

On smatra da Srpskoj naprednoj stranci ne odgovara da jedan od uslova bude fakultetska diploma jer, kako tvrdi, nemaju ljude koji bi mogli da ispune taj uslov.

Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov pozvala je ministra da kao osnov za direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja stavi da je makar potrebno visoko obrazovanje, jer nisu dovoljni kao uslov samo da radi u školi i da ima profesionalni ugled.

To znači, smatra Jerkov, da to može biti i neki domar.

U popodnevnom delu rasprave, poslanici su polemisali o Univerzitetu u Novom Pazaru, pa je tako Jerkov rekla ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da je mogao da kaže da se zakoni donose kako bi taj Univerzitet, čiji je "vlasnik u senci" Muamer Zukorlić, mogao da se akredituje.

Na to je reagovao Zukorlić, koji je i predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, rekavši da Jerkov vređa studente tog Univerziteta i navodeći da je taj Univerzitet osnovao Zoran Đinđić.

Zukorlić kazao i da u akreditacionim telima sede oni koje je postavio DS i da im je to jedina vlast, za kojom žale, koja im je ostala.

U parlamentu se povela polemika i o tome na koji način deci migrantima treba omogućiti školovanje u Srbiji.

Radikali su izneli mišljenje da su za to da se migrantima organizuje nastava na engleskom jeziku i da za njih postoje posebna odeljenja, dok Dveri kažu da su se migranti našli u Srbiji ne trajno da borave već da idu dalje i da Srbija treba da im pomogne da odu tamo gde žele ili da se vrate u svoje otadžbine.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković rekla je da je ponosna na Srbiju što je pokazala veliko srce kada je u pitanju odnos prema migrantima, a i poslanik SDS Nenad Konstantinović je istakao da član zakona koji omogućava migrantima školovanje retko dobra stvar koju vlast želi da uradi.

Predlog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa donošenje Nacionalnog okvira obrazovanja kao osnove za izradu novih nastavnih planova i programa, kao i brojne novine u upravljanju i rukovođenju ustanovama, te će direktori biti birani isključivo na osnovu kompetencija, a poslednju reč pri izboru daće ministar.

Predlogom krovnog prosvetnog zakona predviđeno je da se u penziju odlazi sa 65 godina, a povećana je i odgovornost nastavnika za kvalitet nastave, ali i roditelja i učenika.

Predviđene su novčane kazne za nasilje u školi, donošenje alkohola i narkotika, ali i društveno koristan i humanitarni rad.

Predlogom zakona o visokom obrazovanju, predviđeno je da je uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta 48 ESP bodova, a predviđeno je i formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza visokog obrazovanja i privede.

Predlogom zakona o visokom obrazovanju značajno se unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, uvode novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije.