Znači li trijumf AfD-a povratak nacista?

U Nemačkoj oni u parlament ulaze u vidu AfD – Alternative za Nemačku.

Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima, demohrišćani Angele Merkel su na jučerašnjim parlamentarnim izborima osvojili 33 odsto glasova, a prate ih socijaldemokrate sa 20,5 odsto. 

Na trećem mestu nalazi se AfD sa 12,6 odsto glasova, a iza nje - Slobodna demokratska partija sa 10,7 odsto. Levica je osvojila 9,2 odsto, dok su Zeleni osvojili 8,9 odsto glasova.

AfD je zapravo osnovana kao stranka koja se protivi evru, ali tada su životarili ispod izbornog praga. Na političku scenu zapravo dolaze izbegičkom krizom kada do izražaja dolazi njihova antiimigraciona i antiislamska politika, prenosi “Indeks”.

Međutim, ekstremno desni stavovi velikog broja članova, ali i vođstva, često se graniče sa neonacizmom.

Jasno, propagiranje nacizma kao takvog u Nemačkoj je strogo zabranjeno, no neke granične teme teško je odvojiti od ideologije koja je kriva za najveće zločine u istoriji ljudske civilizacije.

Ipak, barem deklarativno, aefdeovci se ograđuju od nacizma. Ali mnogi njihovi protivnici vode se za onom starom britanskom: "Ako nešto izgleda kao patka i glasa se kao patka, onda je verovatno reč o patki”.

U nemačkom kontekstu reč patka trebalo bi zameniti rečju nacist, piše “Indeks”.

A to je ono što se svi pitaju dan nakon velikog uspeha ekstremnih desničara - znači li ovo povratak (slabo prikrivenih) nacista u nemačku politiku?

Politički analitičar i profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih znanosti Dejan Jović, kaže da ovaj uspeh AfD-a znači pobedu nemačkog nacionalizma, ali dodaje da ga ne treba preuveličavati.

"Bilo bi netačno reći da izborni rezultati u Nemačkoj znače "povratak nacizma", ali oni ukazuju na ozbiljnu mogućnost da je talas revizionizma zahvatio i Nemačku, ili barem - u nešto "optimističnijoj" varijanti, da bi se to moglo uskoro dogoditi. Uspeh AfD-a, iako ga ne treba preuveličavati, znači uspeh nemačkog nacionalizma”, dodao je on.

Kaže da je nemački nacionalizam doživeo uspon 1990, kada je dopušteno ujedinjenje dve nemačke države. Bila je to, kako kaže, neočekivana pobeda nemačkog nacionalizma jer se jer se ujedinjenje dogodilo pod sloganom “Mi smo jedan narod”.

Ipak, kriza EU stvara prostor za povratak unilateralno orijentisane spoljne politike i daje šansu za novi istorijski revizionizam, možda u budućnosti čak i u Nemačkoj.

“Nadajmo se da do toga neće doći jer bi to opet bilo pogubno za sve nas. Ali ne treba zaboraviti da relativiziranje zla iz Drugog svetskog rata u Istočnoj Evropi ide naruku i nemačkim istorijskim revizionistima. Uostalom, već vidimo ko se raduje uspehu AfD-a", zaključuje Jović.

Politički analitičar Višeslav Ros smatra da I dalje postoji jedna velika enigma kada je u pitanju AfD – u njoj ima različitih ljudi, od konzervativaca do onih koji imaju pozitivan odnos prema nacionalsocijalizmu.

Istoričar Tvrtko Jakovina smatra da uspeh AfD ne iznenađuje s obzirom na trend u Evropi, ali naglašava da ovo mogu biti “zvukovi zvona za uzbunu”.