FR: Izbori za Senat, jedan od kandidata romska prosjakinja

Izbori bi zbog pada rejtinga francuskog predsednika Emanuela Makrona mogli da dovedu u pitanje njegovu nameru da sprovede ustavne promene, ali i donesu funkciju senatorke dvadesetsedmogodišnjoj romskoj prosjakinji Anini Čiučiu.

Anina je sa samo sedam godina sa dve sestre i roditeljima, prepešačivši celu bivšu Jugoslaviju u vreme ratova, iz Rumunije stigla u Rim i posle šest meseci provedenih u izbegličkom kampu u predgrađu italijanske prestonice, došla u Pariz, preneo je AFP.

"Bila sam prosjakinja, konstantno ponižavana", rekla je Čiučiu i istakla da želi da "prokrči put" drugim Romima, kojih ima oko 20.000 u Francuskoj, a koji su, kako navodi francuska novinska agencija, u toj zemlji marginalizovani.

"Moja priča pokazuje da je sve moguće", naglasila je Čiučiu.

Nakon šest meseci provedneih u izbegličkom kampu u predgrađu Rima, porodici je u Francuskoj odbijen zahtev za azil, pa su počeli da prosjače, ali im je slučajan susret sa učiteljicom Žaklin de la Fonten u mestu Burg an Bresu, nedaleko od Liona, promenio život.

Učiteljica Žaklin im je pomogla da ispune svoj san i upišu devojčice u školu.

Čiučiu, koju učiteljica opisuje kao veoma odlučnu i nadarenu, naučila je francuski jezik i završila srednju školu sa najvišim ocenama, da bi se potom upisala na prestižni francuski fakultet Sorbonu, gde je studirala pravo.

Čiučiu je 2013. godine napisala knjigu "Ja sam Ciganka i ostajem", što joj je, kako je navela, pomoglo da dobije francusko državljanstvo.

Ona je za sada jedina iz porodice uspela u tome.

Ukoliko bude izabrana u Senat, ona ne želi da bude samo predstavnica Roma, već simbol.

"Biće to istorijska stvar za mladu Francuskinju romskog porekla da bude izabrana, posebno u Senat, gde su većina izabranih muškarci prosečno stari 64 godine", rekla je Čiučiu.

Članovi Senata biraju se posredno, a predstavljaju zastupnike teritorijalnih jedinica Francuske i građana Francuske koji žive u prekomorskim teritorijama i ima 348 mesta.

S obzirom na pad popularnosti francuskog predsednika na oko 40 procenata podrške francuskih građana, eventulani loši rezultat mogli bi da iskomplikuju nameru Makrona da sprovede ustavne reforme, navodi AFP.

Za polovinu mesta u gornjem domu francuskog parlamenta mogu da glasaju samo izabrani poslanici - parlamentarci, gradonačelnici i lokalni odbornici.

Makronu je, da bi ostvrio izmene zakona o radu, koji je proteklih nedelja izveo na ulice hiljade Francuza u čak tri navrata, potrebna podrška tri petine glasova u oba doma parlamenta, što znači ukupno 555 poslaničkih glasova.

On može da računa na podršku oko 400 poslanika, od kojih je 313 iz njegove stranke Republika u pokretu, ali mu je neophodna i podrška najmanje 160 članova Senata.

Na hiljade ljudi protestovalo je juče na trgu Bastilja u Francuskoj protiv aktuelnog predsednika, zahtevajući od njega da podnese ostavku.

Na veliki skup građana pozvao je lider radikalne levice Žan Lik Melanšon, a među njegovim pristalicama, na protestu su se našli aktivisti za zaštitu životne sredine, borci protiv kapitalizma i drugi koji su želeli da izraze svoje nezadovoljstvo francuskim predsednikom.

Iz Melanšonove stranke "Nepokorena Francuska" (La France insoumise) poručili su da su demonstranti došli iz 150 francuskih gradova.

Glavni razlog protesta bila je reforma zakona o radu, kojom se kompanijama daju veća ovlašćenja da određuju uslove rada.

Izmene zakona o radu su prve u nizu reformi koje je Makron obećao s ciljem jačanja ekonomije i smanjenja nezasposlenosti, a ima i planove za izmenu propisa o socijalnim primanjima u slučaju nezaposlenosti i penzionim sistemima, koje će verovatno izazvati mnogo bučnije proteste, zaključuje britanska agencija.