"U Baranji čuvali Srbe - kriminal 'hobi' crvenih beretki"

Svedok optužbe RFJ-151 to je potvrdio.

Dodao je, međutim, da su se "crvene beretke", istovremno, bavile i kriminalom, nazivajući to "hobijem" Vasilija Mijovića, koji je 1995. komandovao jedinicom u tom području.

U javnom delu zasedanja, Simatovićev branilac Vladimir Petrović nije svedoka direktno ispitivao o njegovom glavnom iskazu da su "crvene beretke" SDB Srbije učestvovale u proterivanju, ubijanju i pljačkanju nesrpskih civila u Baranji.

Simatović, tadašnji operativni oficir te službe, i njemu pretpostavljeni Jovica Stanišić optuženi su za zlodela tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Unakrsno ispitujući svedoka, Simatovićev branilac je sugerisao da su zločini nad Hrvatima i Mađarima u Baranji počinjeni u "haosu" nastalom posle povlačenja hrvatske policije iz Belog Manastira.

"Da, to je bio period anarhije, kada je jedna vlast otišla, a druga se nije uspostavila", odgovorio je RFJ-151, koji je tada bio pripadnik službe bezbednosti u Belom Manastiru.

Svedok je rekao i da se iz nekih sela hrvatsko stanovništvo samo iselilo, na poziv Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

RFJ-151 prihvatio je i sugestiju branioca da su se od naoružanih srpskih jedinica, "koje su, potom, vršljale po Baranji", plašili i lokalni Srbi, naročito dobrostojeći.

"Da, nisu smeli zaštititi Hrvate... Ko je imao duže oružje, imao je veću vlast", naznačio je svedok.

Branilac Petrović je sugerisao i da su zagovornici "radikalnijeg pristupa" prema Hrvatima u Baranji bili prvaci tamošnje Srpske demokratske stranke.

RFJ-151 je i to prihvatio kao tačno, precizirajući da je "radikalniji pristup" uključivao "maltretiranje, iseljavanje i ubistva" u Baranji koja je bila "izvan borbenih dejstava".

Svedok je potvrdio i da je u selu Bilje, koga su u septembru 1991. napale i zauzele srpske snage, bile hrvatske oružane formacije, ali je odbio braniočevu tvrdnju da u selu uopšte nije bilo civila.

RFJ-151 ponovio je da su napad izvele lokalna Teritorijalna odbrana (TO) i "jedna manja jedinica Službe", uz artiljerijsku i vazdušnu podršku JNA. Potvrdio da je TO bila pod komandom JNA, ali je rekao da "ne zna" da li je JNA komandovala celom operacijom.

Dokazujući da je delovanje "crvenih beretki" SDB Srbije u Baranji bilo neophodno za sprečavanje širenja rata u Srbiju, advokat Petrović je svedoka ispitivao o upadu hrvatskih diverzanata u Srbiju u zimu 1992.

RFJ-151 potvrdio je da se, u februaru 1992, grupa hrvatskih diverzanata u uniformama JNA prevezla preko Dunava u Srbiju, amfibijskim vozilom u kojem je nosila "tri tone eksploziva".

Na sugestiju Simatovićevog advokata, svedok je potvrdio i da je cilj te grupe bilo miniranje Batinskog mosta kod Apatina, jedine veze između Vojvodine i Baranje.

Pošto je grupa bila otkrivena i razbijena u Srbiji, u Baranju je stigla Jedinica za antiteroristička dejstva SDB Srbije, izjavio je RFJ-151.

Angažovanje te jedinice u Baranji 1995., Simatovićeva odbrana nastojala je da prikaže kao deo napora da se, posle pada Kninske Krajine i velikog talasa srpskih izbeglica koji je zahvatio Srbiju, spreči da se to ponovi u Istočnoj Slavoniji i Baranji.

Svedok je potvrdio da je jedinica Vasilija Mijovića "umirivala stanovništvo", sugerišući da metodi nisu bili uvek prihvatljivi.

RFJ-151 danas je završio svedočenje, a ponovljeni haški proces Stanišiću i Simatoviću biće nastavljen u utorak, 26. septembra, iskazom sledećeg svedoka optužbe.

Stanišića (66), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009,. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.