"Crvene beretke su ubijale i pljačkale u Baranji"

Stanišić, bivši načelnik SDB Srbije, i operativni oficir te službe Simatović optuženi su za zlodela tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Svedok, iz čijeg iskaza proizlazi da je bio pripadnik SDB u Belom Manastiru, rekao je da su, od leta 1991, zločine u baranjskim selima činili "redovni i rezervni sastav MUP Baranje i jedinica SDB Srbije koju smo zvali 'Crvene beretke'".

"Uglavnom je bilo proterivanja, dešavala su se ubistva, a najviše pljačka imovine onih koji su otišli, ali čak i onih koji su ostali", posvedočio je RFJ-151.

Na pitanje tužioca Adama Vebera kako zna da su "Crvene beretke" bile "operativna jedinica SDB Srbije", svedok je odgovorio da mu je to rekao "načelnik u SDB u Belom Manastiru".

Precizirao je da su zločini počinjeni odmah pošto su "Teritorijalna odbrana i Srbi", početkom jula 1991, "za desetak dana preuzeli vlast u svim baranjskim selima, osim Bilja". Sela je, istovremeno, napustila "većina nesrba".

"Krivična dela nastavila su se do 1995, doduše smanjenim intenzitetom, ali bilo je ubistava", kazao je svedok. "Paljene su kuće da bi se prikrila pljačka", a spaljena je i katolička crkva u Belom Manastiru.

RFJ-151 potvrdio je i da su JNA, TO i "knindže" u septembru 1991. silom zauzeli Bilje, ostavivši nesrpskom stanovništvu koridor do Osijeka.

"Knindže su očistile to područje", kao jedinica koja je stekla iskustvo na drugim ratištima u Hrvatskoj, naznačio je svedok.

Po optužnici, i "knindže" su bile pod kontrolom SDB Srbije.

Posle zauzimanja Bilja, kako je izjavio RFJ-151, "50 do 80 meštana je uhapšeno i prevezeno u Dalj i Borovo Selo". Neke od njih, koje je poznavao, svedok nikada više nije video žive.

Tužilac Veber predočio je, zatim, izveštaj policije iz Belog Manastira da su "Goran Hadžić i (Željko Ražnatović) Arkan došli u policijsku stanicu u Dalju i odveli više od 25 zarobljenih, 21. septembra 1991".

Hadžić, premijer i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, bio je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine, ali je umro prošle godine, pre kraja suđenja.

Tribunal je optužio i Ražnatovića, ali je on ubijen početkom 2000. u Beogradu.

Prema optužnici, obojicu su, kao učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu, kontrolisali Stanišić i Simatović.

RFJ-151 posvedočio je i da se, posle uspešnih hrvatskih operacija protiv RSK s proleća 1995, u Baranji "pojavio strah" i da su, potom, opet došle "crvene beretke" i "zavele strahovladu".

Pod komandom "majora Vase Mijovića", "zlostavljali su stanovništvo", "ograničili kretanje" i "ništa nije moglo bez njihovog odobrenja".

Mijovića je, po svedokovoj izjavi, "SDB Srbije poslala da situaciju stavi pod kontrolu".

"Svi civilni i policijski organi morali su imati Mijovićevu saglasnost za svoje postupanje", podvukao je RFJ-151.

Kao dokaz Mijovićeve pripadnosti SDB Srbije, tužilac Veber prikazao je u sudnici izveštaj koji je Mijović, krajem oktobra 1995, uputio beogradskoj centrali Službe.

Svedok je prokomentarisao: "Znači, crvene beretke su bile jedinica SDB Srbije, kao što sam i ja imao saznanja".

Za Mijovića su, po svedočanstvu RFJ-151, "radili i lokalni kriminalci" i zajedno su preko Baranje u Srbiju švercovali kamione i automobile ukradene na Zapadu.

"Nabavljali su kola iz Mađarske i sa Zapada čak i višim političkim funkcionerima u Novom Sadu i u Srbiji", rekao je svedok.

Po iskazu RFJ-151, dvojica uglednih meštana - jedan Hrvat koji nije hteo da ode i jedan Srbin - umrli su neposredno nakon što su bili teško pretučeni u štabu Mijovićeve jedinice u Bilju.

Svedoka će sutra unakrsno ispitivati branioci Stanišića i Simatovića.

Stanišića (66), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.