Korupcija u srcu EU, kako je od političara kupovana tišina

Osim toga, kako se navodi, novac je korišćen i za luksuzne kupovine i “kupovinu tišine”, objavljeno je na sajtu Projekta izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP).

Novinari su čitav projekat nazvali “Azerbejdžan Laundromat”.

Oni navode da je novac od 2012. do 2014. korišćen za plaćanje evropskim političarima kako bi imali pozitivan stav prema vladi Azerbejdžana. Novac je takođe išao lobistima, novinarima, političarima i biznismenima.

Ističe se da je na taj način iz Azerbejždana za to vreme dnevno izlazilo tri miliona dolara.

Kako navode, novac je “kupovao tišinu” – sve se dešavalo u periodu kada je azerbejdžanska vlast često optuživana za korupciju, nameštanje izbora, zatvaranje opozicionih političara, boraca za ljudska prava i novinara, navode iz OCCRP.

Prema navodima OCCRP, novac je uticao i na glasanje Saveta Evrope o izveštaju o narušavanju ljudskih prava u Azerbejdžanu iz 2013. godine.

U tekstu se navodi da poreklo novca nije poznato, ali da postoje određeni dokazi koji ukazuju na vezu novca sa porodicom predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Do informacija o tajnom fondu prvo su došle danske novine “Berlingske” koje su ih podelile sa OCCRP, a potom je došlo do zajedničkog novinarskog istraživanja.

U istrazi su učestvovali novinari više evropskih medijskih kuća, među kojima su između ostalog i britanski “Gardijan”, francuski “Mond”, nemački “Zidojče cajtung”, danski “Berlingske”, ruska “Nova gazeta”, kao i slovenački list “Delo”.

Oni navode da se među onima koji su primili novac nalaze najmanje tri evropska političara, novinar koji je pisao pozitivne tekstove o vladi Azerbejdžana i biznismen koji je tu istu vladu hvalio.

Veliki deo tokova novca je i dalje nepoznat, ali podaci otkrivaju da su milioni dolara završili na računima kompanija i pojedinicama širom sveta, među kojima su i fudbalski klubovi, agencije za putovanja i bolnice.

Ipak, navodi se da mnogi među njima nisu bili svesni porekla novca i da ne mogu biti optuženi, ali da njihova umešanost otkriva način na koji je novac iz tajnog fonda korišćen.

Polovina od 2,9 milijarde stigla je iz Međunardone banke Azerbejdžana, ofšor kompanija, ministarstava, ruske kompnanije za izvoz oružja…Novac je prebacivan u četiri ofšor britanske kompanije, a odatle trošen širom sveta – Nemačkoj, Britaniji, Francuskoj, Turskoj, Iranu i Kazahstanu, a “Danske”, najveća banka Danske, rukovala je plaćanjem kroz niz malih kancelarija u Estoniji.

Među onima koji su primali novac je i niz uticajnih Azerbejdžanaca sa pozicijama ili vezama u vladi, na primer porodica Jakiba Ajubova, zamenika premijera i jednog od najmoćnijih politčara u zemlji. Takođe, tu je i Ali Nagijev, čovek odgovoran za borbu protiv korupcije u Azerbejdžanu, dok je 130 miliona dolara otišlo je Avromedu, farmaceutoskoj kompaniji Javašira Fezijeva, poslanika koji se specijalizovao za izgrađivanje dobrih odnosa sa evropskim političarima.

Iz OCCRP navode da je samo deo transakcija poznat i da će istraga tokom narednih godina pokazati gde je sve novac iz Azerbejdžana završio.