Svedok tvrdi da je oružje u Krajinu dopremao Simatović

Unakrsno ispitujući svedoka, branilac Mihajlo Bakrač sugerisao je da Simatović u to vreme nije mogao da iz Beograda, preko BiH, u Knin doveze oko 400 pušaka u dva džipa MUP Srbije, kao što je svedok tvrdio u glavnom iskazu u julu.

U današnjem nastavku procesa koji seu Hagu vodi protiv bivših čelnika Službe državne bezbednosti iskaz je dao zaštićeni svedok optužbe RFJ-066, koji je tada bio pripadnik milicije SAO Krajine blizak ministru unutrašnjih poslova Milanu Martiću. On je ostao pri tom iskazu.

Tvrdeći da Simatović u policijskom vozilu s oružjem nije mogao proći kroz brojne kontrolne punktove koji su u to vreme nicali u BiH i Hrvatskoj, advokat Bakrač pitao je svedoka kojim je tačno putem Stanišićev saradnik stigao u Knin.

"Ne znam kuda su tačno išli, bilo je sto puteva", odgovorio je RFJ-066, koji svedoči putem video veze iz prekookeanske zemlje, uz zaštitu lica i glasa.

Simatovićev branilac uzvratio je da postoji samo jedan put do Knina preko Bosanskog Grahova i Strmice, ali to svedoka nije pokolebalo.

RFJ-066 ostao je i pri tvrdnji da su na dva džipa kojim je Simatović u Knin dopremio oružje odmah stavljene civilne registarske tablice. On, s druge strane, nije mogao da kaže kakve su tablice na džipovima marke "puh" bile tokom putovanja do Knina.

Veći deo unakrsnog ispitivanja svedoka protekao je iza zatvorenih vrata, radi zaštite njegovog identiteta. Simatovićev branilac nastavlja da ispituje svedoka RFJ-066.

U glavnom iskazu, sredinom jula, RFJ-066 je izjavio da je šef SDB Srbije Stanišić, posredstvom svog pomoćnika Simatovića, 1990-92 naoružao, obučio i kontrolisao srpske jedinice u SAO Krajini, koje su zločinima prognale tamošnje Hrvate.

Stanišića (66) i Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Nastavku procesa posle jednomesečne pauze prisustvuje samo Simatović, budući da je Stanišić, odlukom raspravnog veća, pušten na privremenu slobodu do 27. septembra. On se odrekao prava da prisustvuje sudjenju i zastupaju ga advokati.

Po nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.

Na ponovljenom procesu Stanišiću i Simatoviću iskaz su, od početka, 13. juna, do danas dala sedmorica svedoka. To su bili: RFJ-153, Radoslav Maksić, Džon Vilson, RFJ-072, Vlado Vuković, RFJ-066 i zaštićeni svedok čiji pseudonim sud nije saopštio.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009., prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. Pred Haškim tribunalom do sada za te zločine nije osudjen nijedan funkcioner Srbije, ni tadašnje SR Jugoslavije.