"Albanci više od veka znaju šta hoće, mi da se zamislimo"

Đurić je, komentarišući jučerašnju sednicu u Savetu bezbednosti o situaciji na KiM i kako vidi zahteve Prištine za ukidanje Unmika uz obrazloženje da bi taj novac mogao bolje da se potroši, rekao da je jednostrano proglašenje KiM nezakonito i da je zato njima potrebno da se uklone neprijatni svedoci.

"Unmik je neprijatan svedok za sve one koji krše međunarodno pravo i ilegalne secesije naše južne pokrajine, pogroma i zločina i svega što se dešava protivno međunarodnom pravu. Sad bi te zemlje, koje su pre samo nekoliko godina pokušale da prekrajaju naše granice, a sad govore tobože da nikakve granice ne mogu da se prekrajaju, oni bi hteli da sakriju Unmik i da se naprave da je sve oduvek bilo onako kako su oni planirali", istakao je Đurić gostujući na RTS-u.

On je rekao da je Srbija braneći sebe branila međunarodno pravo, dok su drugi napadajući Srbiju potkopavali temeljne principe međunarodnog prava.

"Cinično je da predstavnici pojedinih zemalja, na primer Velike Britanije, kažu da ne može da se razgovara o menjanju granica na Balkanu koje su oni pokušali da promene pre samo nekoliko godina", dodao je Đurić. To pokazuje vrstu ciničnog odnosa koji govori i o tome da kod pojedinih predstavnika međunarodne zajednice nisu sazreli uslovi za objektivno sagledavanje stvarnosti, dodaje on.

Na pitanje kako komentariše to što pojedini kažu da nema dijaloga, na primer nemačka ambasadorka u Prištini - jer ne može ni da bude dijaloga kada je Priština slaba, a Vučić jak, Đurić kaže da, pre svega, Vučić i Srbija drže svoju reč i kada se Srbija na nešto obaveže to i poštuje.

On je zapitao gde je poštovanje prištinske strane po pitanju Zajednice srpskih opština i drugih dogovorenih stvari.

Kaže da bi voleo da je pritisak međunarodne zajednice na Prištinu, kako bi došlo do dijaloga, malo dosledniji.

"Vidim da kada je reč o evropskim integracijama Prištine se govori o nekakvoj demarkaciji naše granice, dakle da Priština vrši demarkaciju naše granice, što je jasno u interesu statusnog stava koji ima Priština, ili o pitanju borbe protiv kriminala i korupcije što je u interesu svih, ali niko od njih ne postavlja Prištini uslov za Zajednicu srpskih opština da bi dobili neki napredak po pitanju odnosa sa EU."

Kada je reč o formiranju kosovske vlade, Srbi na KiM, prema njegovim rečima, hoće da budu deo rešenja, a ne problema.

Na KiM će biti održani lokalni izbori 22. oktobra, a Đurić ističe da je za nas navažnije da Srpska lista, koja je stožer okupljanja srpskih interesa i saradnje Srba na KiM i organska veza sa Beogradom, nastavi da bude uspešna u tome kao što je bila na parlamentarnim izborima kada je uspela da okupi više od 90 odsto Srba na poziv države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

"Za nas je važno i da napravimo sa unutrašnjim dijalogom, koji može značajno da ojača pregovaračku poziciju Srbije i važan je i zbog budućih generacija zato što možemo da postignemo što je moguće veću društvenu koheziju da bi mogli svi zajedno da odgovorimo na izazov sa kojim suočavamo i u tome je strateška dubina inicijative koju je pokrenuo predsednik Vučić", ističe Đurić.

Dodaje da predstavici različitih političkih grupacija, sa druge strane, "poput Kalimera kukaju kada im se odgovori na neki od predloga".

"Saša Janković predlaže da Kosovo bude primljeno u Interpol, Tadić da bude primljeno u UN. Kada im se odgovori nešto oni kukaju, valjda misle da je dijalog monolog. Pominje se i tzv. kiparski model, mislim da su to pominjali Sanda Rašković Ivic i Oliver Ivanović, ali ja smatram da to nije dobar model za Srbiju, jer ne vidim da je bilo šta ozbiljno rešeno na Kipru, pre neku nedelju su propali pregovori, Srbi nisu ni Grci ni Turci", naglasio je Đurić.

On je dodao da bi sasvim sigurno unutrašnji dijalog doprineo nastavku dijaloga Beograda i Prištine.

Đurić podseća da Albanci više od jednog veka, od osnivanja Prizrenske lige, znaju šta hoce i rade na tome i poručio da mi zato treba da se dobro zamislimo i okupimo sve naše snage u borbi za očuvanje onoga što je naše na KiM, da sačuvamo naš narod, naše svetinje i zemlju, odnosno KiM.

Rekao je da je prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić juče u Njujorku izneo činjenice o stanju na KiM, unutrašnjem diajlogu i nastojanjima Srbije da kroz dijalog i miran način pronađe rešnje, što je i okosnica politike koju zastupa Vučić.

Većina na Kosovu - protiv nezavisnosti

Đurić veruje da je projekat nezavisnog Kosova u dubokoj krizi, s obzirom na to da je većina građana KIM, kako ističe, protiv nezavisnosti.

Đurić navodi da su poslednji izbori na KiM pokazali da većina građana, uključujući i Albance, u stvari ne želi nezavisnu državu.

"Samoopredeljenje i stranka Ramuša Haradinaja imaju kao kao centralnu tačku pripajanje KiM Albaniji. Ako uzmemo da je većina Albanaca glasala za Samoopredeljenje, kojem je prva tačka pripajanje Kosova Albaniji, ako uzmemo u obzir da su i svi Srbi na KiM protiv postojanja tzv. nezavisne države Kosovo, onda je jasno da je većina stanovnika KiM ili za pripajanje Albaniji ili za to da KiM ostane deo Srbije, a a ubedljiva manjina za postojanje nezavisnog Kosova", rekao je Đurić.

Ističe da je to neprijatna činjenica za sve koji godinama pokušavaju da otmu KiM od Srbije i da naprave nezavisnu državu.

Kako kaže, potpuno je jasno da je projekat nezavisnog Kosova u dubokoj krizi i da je samo manjina zadovoljna sadašnjim stanjem.

Đurić navodi da je oko 14.000 građana Kosova albanske nacionalnosti prošle godine pobeglo sa KiM, što sve pokazuje da je taj projekat u katastrofalnoj poziciji.

Takođe, nezaposlenost na KiM je 62 ili 63 odsto, rekao je i naglasio da sve to zajedno predstavlja najveći poraz međunarodne zajednice.

Đurić kaže da oko 130.000 Srba živi na KiM i da je cilj Srbije da oni opstanu i da se tamo rađa što više dece.

Rekao je i da se u srpskim sredinama na KiM rađa više dece nego u mnogim drugim delovima Srbije i da Srbi imaju budućnost na KiM.

Na pitanje o predlogu ministara spoljnih poslova Ivice Dačića u okviru unutrašnjeg dijaloga po pitanju KiM, Đurić kaže da je Dačić izneo stav po kome i Albanci i Srbi nešto i dobijaju, dok su predstavnici opozicije u Srbiji samo iznosili predloge po kome Albanci nešto dobijaju, ali ne i Srbi.