Nemačka štampa: Šta je Dačić govorio 2011. i 2013?

Jedan ugledni nemački list piše o predlogu Ivice Dačića o podeli Kosova, a jedan švajcarski dnevnik o “imidžu Kosovara“.

“Posle predsednika Aleksandra Vučića, sada je i srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izneo svoj predlog o Kosovu“, piše novinar Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung: “Vučić se u julu u jednom članku založio za više srpskog realizma u odnosu na pitanje Kosova“, a sada je i njegov “ministar spoljnih poslova, koji nema sopstvenu političku težinu, a kada je reč o važnim pitanjima sme da kaže samo ono što je pre toga utvrdio sa Vučićem, objavio svoj novinski članak. ’Srbija je zbog svoje nerealne i utopističke politike izgubila sve ono što je u krvi stekla’, piše u tekstu koji povremeno ima vrlo ratnički i istorijski prizvuk, a izašao je u ponedeljak u beogradskom listu Novosti.“

Prepričavši Dačićev tekst, Martens konstatuje da “iako to nije direktno rečeno, taj tekst treba shvatiti tako da bi Srbija kao protivuslugu za priključenje Severa Kosova bila spremna da prizna ostatak Kosova, sa sve članstvom u Ujedinjenim nacijama – inače Dačićev predlog ne bi imao mnogo smisla. Ovakve ideje o podeli nisu nove. Dačić koji je 1999, za vreme rata NATO protiv režima beogradskog autokrate Slobodana Miloševića, bio portparol njegove stranke, tokom proteklih godina često je iznosio slične predloge. U razgovoru za ovaj list vođen 2013. on je, tada kao šef vlade, otišao čak i dalje od toga i založio se, bar indirektno, ta razmenu teritorija između Srbije i Kosova“ (Sever Kosova za Preševsku dolinu).

“Isti taj Dačić je još 2011. u to vreme kao ministar unutrašnjih poslova (...) podelu Kosova nazivao realnim rešenjem, jer nije realno očekivati da država koju Beograd ne priznaje ikada ponovo faktički postane deo Srbije. Zato se jedino realno rešenje sastoji u tome da područja na kojima žive Srbi pripadnu Srbiji, a oni na kojima žive Albanci postanu samostalni. U Beogradu očito polažu na tu tihu vodu koja breg roni.“

Večera kod otmenog Kosovara

Švajcarski internet-magazin Votson objavio je intervju sa stručnjakom za integraciju Tomasom Keslerom o tome kako se “imidž Kosovara u Švajcarskoj“ brzo promenio. Kesler prenosi da su sedamdesetih godina albanski gastarbajteri važili kao tihi, lojalni migranti. Kada je izbio rat na Kosovu, najpre su svi žalili izbeglice sa Balkana. A onda su u fokus dospeli problemi sa integracijom (...) Danas većina Švajcaraca Kosovare vidi kao ljubazne komšije i kolege sa posla.“

Kesler je konstatovao da je najniža tačka kada je reč o problemima sa imidžom Kosovara bio jedan novinski oglas koji je 2011. godine objavila Švajcarska narodna stranka i to u okviru inicijative za zaustavljanje masovne imigracije. Naslov oglasa je bio “Kosovari kolju Švajcarce“, što je bila aluzija na incident u kojem je jedan kosovski Albanac nožem povredio jednog Švajcarca po vratu. “Otada su mnoge nekadašnje izbeglice napravile karijere i danas, na primer, u oblasti trgovine, dobro zarađuju. Osim toga, u jeku izbegličke krize u fokusu javnosti su se našle i druge migrantske grupe kao što su Eritrejci ili Magrebovci.“

Na pitanje novinara jesu li Kosovari bili jednostavno žrtveni jarci jer su u svoje vreme bili novi, ili možda i zato što su društvo stavili pred realne probleme, Kesler je odgovorio: “Uzrok je bio bez sumnje realan: u školama je bio delom velikih problema, jer su traumatizovani momci svoje jezičke deficite kompenzovali nasiljem. Ratni prognanici su u Evropi činili delikte udruženi u bande“. No, vremena su se promenila. “Ranije su Sicilijanci važili kao momci sa noževima koji se slabo kontrolišu, zvižde za ženama, lenji su i kradu. Strahovalo se da će svojim katolicizmom da podriju Švajcarsku – ili čak donesu ovamo komunizam (...) Ali kada su 1982. Italijani postali prvaci sveta u fudbalu, Švajcarci su odjednom opušteno sa njima slavili. A ubrzo potom su i italijanski restorani i muzika ušli u modu. Danas se radujemo golovima koje Đerdan Šaćiri postigne za našu fudbalsku reprezentaciju“.

Na to je novinar Votsona upitao Tomasa Keslera: “Znači li to da ćemo uskoro ići da večeramo kod otmenog Kosovara i davati našoj deci ime Granit umesto Luka?“ Odgovor je glasio: “Uz sve poštovanje, toliko daleko ne bih išao (smeh). Italijanska kuhinja je jedna od najrafiniranijih na svetu, sa svojim začinima, morskim plodovima. Ne znam da li će Kosovari sa svojom solidnom kuhinjom to moći da prevaziđu...“