Antić: Kosovo smo već izgubili, do 2011.

To je naveo Čedomir Antić i dodaje da ne vidi šta još imamo da izgubimo na Kosovu.

"Srbija je imala neke argumente za postizanje istorijskog kompromisa sa Albancima, ali mi smo te argumente izgubili, pre svega zbog slepila Demokratske stranke, nejasne politike i pseudo-konzervativizma DSS-a i nezainteresovanosti ostalih partija i socijalnog radikalizma Srpske radikalne stranke", rekao je Antić za Tanjug.

Posle 2001. godine, međunarodna zajednica je, ističe, tretirala Kosovo kao i sve ostale jugoslovenske republike.

"Prihvatili smo da Srbi ne budu nacionalna manjina i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan. Srbi imaju Zajednicu opština na Kosovu koja nema nikakva ovlasćenja. Imamo, slično, Zajedničko veće opština u Slavoniji, po Erdustskom sporazumu, koje je na nivou nevladine organizacije", objašnjava Antić.

Stoga je, za njega, sasvim jasno da danas zapravo ni nemamo "crvene linije" u vezi sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije.

"Crvena linija" za rešavanje kosovskog pitanja mogla je, uveren je, da bude istorijski kompromis u vreme kada je, početkom osamdesetih godina prošlog veka, Dobrica Ćosić definisao ideju podele Kosova:

"To je značilo da po svim pitanjima Srbija popusti, ali i da po svim pitanjima određene ustupke daju i Albanci".

Sada, međutim, ne govorimo o statusu Srba na Kosovu ili nekoj podeli, već samo, opisuje Antić, o tome da li će se naš ambasador tamo zvati ambasador ili visoki diplomatski predstavnik i da li će na pločici ispred stolice Republike Kosovo u Ujedinjenim nacijama stajati neka tačka ili tačkica, jer smo mi tako želeli.

Istoričar napominje da je naša država pod pritiscima međunarodne zajednice učestvovala i u pregovorima koji su rezultirali Briselskim sporazumom

"Pitam se šta je nama ostalo posle Briselskog sporazuma. Ostalo je pitanje prijema Kosova u međunarodne organizacije, takođe pitanje prijema Kosova u Ujedinjene nacije", kaže Antić.

On, međutim, ukazuje da ta pitanja uopšte ne zavise od Srbije:

"Može Srbija da prizna Kosovo, a da Ruska Federacija ili Kina ne dozvole njegov prijem u Ujedinjene nacije. Po mom mišljenju, u ovakvom razvoju situacije, to bi se čak i dogodilo", ukazuje Antić.

Ideju o širem društvenom dijalogu o važnim pitanjima, poput poziva predsednika Aleksandra Vučića na takav dijalog o Kosovu i Metohiji, smatra svakako jako važnom za razvoj demokratije.

Ovo je ozbiljna ideja, kaže, jer mi nismo imali ozbiljan dijalog na nivou vlasti i i opozicije, ali i čitavog društva sve do sada.

"Sad je, međutim, pitanje koliki je manevarski prostor naše države da bilo šta učini po pitanju Kosova u ovom momentu", ukazuje Antić.

Ipak, želi da naglasi: "Vredi se boriti, sve dok nije kraj".

Ne očekuje neke smislene predloge iz dijaloga, pre svega zato što su, kako navodi, naše institucije razgrađivane od strane Miloševića i stihijskih reformi DOS-a.

"Većina ljudi koji budu došli na dijalog o Kosovu iskoristiće priliku da se predstave kao na nekom feudalnom saboru, gde svi dolaze da vide i budu viđeni. Najopasnije je da ljudi govore unutar tog dijaloga ono što se od njih očekuje, da bi zadržali postojeće privilegije ili pribavili nove", smatra Antić.

Predviđa i da će doći do promene Ustava Srbije, mada ga čudi da je predsednik Vučić pokrenuo tu inicijativu samo dva meseca pošto se zakleo na tom ustavu.

"U ustavu se Kosovo pominje samo na dva mesta: u preambuli i zakletvi predsednika", ukazao je Antić. Verujem da je cela priča oko dijaloga put ka izlasku u susret svim zahtevima koje SAD i Evropska Unija imaju prema Srbiji po pitanju Kosova i to Vučić čini sa mesta predsednika, jer veruje da je to najkorisnije i najbezbednije za zemlju u ovom trenutku", zaključuje Antić.