Nemci upozoravaju: Čije su izbeglice – problem za Evropu

Evropski sud pravde je potvrdio juče da Dablinski sporazum faktički važi, odnosno da je država u kojoj je neki potražilac azila prvi put stupio na tlo EU dužna da rešava njegov zahtev. Ova odluka je doneta povodom tužbe jednog Sirijca i dve avganistanske porodice koji su ušli u Hrvatsku preko Srbije.

Hrvatska ih je – kao i hiljade drugih izbeglica – samo sprovela do slovenačke granice, kako bi podneli zahtev za azil u Sloveniji ili Austriji. Slovenija i Austrija su ih, međutim, vratile u Hrvatsku – po Dablinskom načelu, i izbeglice su zbog toga podnele žalbu sudu.

Odluka suda znači da su Slovenija i Austrija ispravno postupile i da, s druge strane, to što je Hrvatska propustila ove ljude ka Sloveniji ne znači da su oni automatski dobili vizu za čitavu EU.

Jedna zemlja EU sme, dakle, da odluči da iz humanitarnih razloga primi izbeglice (pa i da bi ih propustila u neku drugu zemlju u koju izbeglice žele da stignu) iako nije nadležna za rešavanje njihovih zahteva za azil, ali u tom slučaju ta odluka važi samo za tu zemlju. Tako je sa Hrvatskom, ali i sa Nemačkom – što znači da je Nemačka imala pravo da 2015. godine otvori svoje granice za izbeglice.

Drugim rečima, zemlje na „spoljnim granicama“ EU su nadležne i odgovorne za rešavanje zahteva za azil onih ljudi koji su na njihovoj teritoriji stupili na tlo EU, a zemlje u „unutrašnjosti“ imaju pravo da same odlučuju o tome da li će, i kome će, pružiti gostoprimstvo.

Drugo je pitanje u kojoj meri je koja zemlja iz „unutrašnjosti“ EU spremna da pomaže onim „spoljnim“.

Suština odluke Evropskog suda pravde jeste da su Dablinske odredbe ispravne i dovoljne, a kolika je solidarnost među državama EU – to je političko pitanje: pravni sistem EU dopušta solidarnost, ali ne može da je proizvede niti nametne.

No, time nisu okončani konflikti oko izbegličke i azilantske politike u Evropskoj uniji, naprotiv, najveći spor tek predstoji: glavni tužilac Evropskog suda pravde Iv Bot zahteva da Mađarska i Slovačka učestvuju u raspodeli izbeglica prema ključu dogovorenom u septembru 2015. Tada se radilo o 120.000 izbeglica.

Pomenute dve zemlje nisu htele da prime izbeglice prema tom ključu, baš kao ni Češka i Rumunija, s tim što su Mađarska i Slovačka podnele tužbe sudu. Sud tim povodom još nije doneo odluku – ona se očekuje tek na jesen – ali su reči tužioca Bota jasan nagoveštaj kako će ona glasiti. Baš kao što je jasno i da Mađarska i Slovačka neće da joj se povinuju bez otpora, te da će to možda dovesti do nove krize unutar EU.

"Frankfurter rundšau" piše da to što je Evropski sud pravde potvrdio odredbe Dablinskog sistema, ne bi trebalo zamerati sudijama – već političarima EU, koji su odlučili da posledice migracija najjače osete zemlje u kojima su izbeglice stupile na tlo EU. Niko ne bi mogao da spreči Evropu da taj sistem zamene sistemom pravedne raspodele izbeglica, navodi list i dodaje da je naprotiv: sud čak pozdravio takve namere i potvrdio da je Nemačka, i pored Dablinskih pravila, 2105, imala pravo da dobrovoljno rastereti svoje južne i istočne partnere.

Nijedan zakon ovog sveta nije prinudio Angelu Merkel da se, iz straha od desničarske povike, kasnije hermetički zatvori granice, o tome ionako ne odlučuju sudije, već političari. A to što su oni svetlosne godine udaljeni od humanitarne izbegličke politike, nije problem suda, navodi list, preneo je nemački državni radio "Dojče vele".

"Velt" navodi da Dablinski sporazum potiče iz vremena kada je priliv izbeglica bio mnogo manji. Pravna logika na kojoj počiva ne može da drži korak sa današnjom dinamikom kretanja izbeglica.

Sud je presudio da su izbeglice ilegalno prešle granicu, te da ilegalci moraju da se vrate u zemlju u kojoj su stupili na tlo EU. Sada će biti zanimljivo da se vidi kako će ta odluka da bude primenjena u praksi u Evropi koja je krajnje podeljena oko pitanja izbeglica, navodi "Velt".

"Berliner cajtung" piše da Dablinski sistem se mora hitno promeniti u korist fer raspodele opterećenja i oko toga je složna većina država EU, ali da istočni Evropljani odbacuju svaku reformu.

Duboko podeljena Evropska unija sa Bregzitom i demontažom pravne države u Poljskoj i Mađarskoj ima pune ruke posla i nema snage da nađe rešenje za pravedniju raspodelu izbeglica, navodi list.

"Frankfurter algemajne cajtung" navodi da je odluka još jednom pokazala da su evropska pravila kada je reč o izbeglicama samo od ograničene koristi i dodaje da je potrebno hitno reformisati evropsko pravo o azilu.