Šef poljske diplomatije: Nismo propali, ne mešajte se

Kako je poručio, Poljska nije propala država, pa da neko sa strane treba da dođe i preuzme njene nadležnosti.

"Sve dok se legislativni proces ne završi, nema osnova ni za izjave, a kamoli za mešanje u proces usvajanja zakona. Nadam se da će Evropska komisija u sredu samo zabeležiti da je legislativni proces zaustavljen, odnosno odložen i da neće raspravljati a kamoli zauzimati stav", kazao je danas Vaščikovski poljskom državnom radiju, pošto je predsednika Poljske Andžeja Dude stavio delimičan vet na zakone o pravosudnoj reformi.

Evropska komisija treba da na predlog potpredsednika Fransa Timermansa u sredu odluči da li će sudu EU u Luksemburgu tužiti Poljsku zbog kontroverzne reforme pravosuđa sprovedene s tri zakona od kojih je na dva poljski predsednik juče neočekivano stavio veto.

Dok se još pretpostavljalo da će proći cela reforma kojom se raspušta i iznova formira i Vrhovni sud Poljske, a zakon ministru pravde otvara vrata za politički izbor sudija i uticaj na njih, Timermans je zapretio prošle sedmice da je EU blizu toga da protiv Poljske pokrene Član 7. Osnovnog ugovora što bi značilo da Poljska na kraju može da u Uniji ostane i bez prava glasa jer su u njoj ugrožene pravna država i demokratija.

"Poljska nije propala država. U Poljskoj funkcionišu sve institucije i nema potrebe da bilo ko dolazi ovamo i preuzima prerogative poljskih institucija i da umesto poljskih institucija rešava poljska pitanja. Mi smo suverena država i u stanju smo da naše probleme rešimo sami, ovde u Poljskoj", kazao je Vaščikovski.

Iako su desetine hiljada Poljaka devet dana na ulicama tražile od predsednika Poljske da stavi veto na sva tri zakona pravosudne reforme, Andžej Duda je danas potpisao jedan od njih - Zakon o opštim sudovima, koji ministru pravde daje pravo da postavlja predsednike sudova i njihove zamenike i utiče na disciplinske mere protiv sudija.

Duda je juče šokirao vladajuću stranku Pravo i Pravda i njenog lidera Jaroslava Kačinjskog kada se prvi put usprotivio gvozdenoj disciplini partije i saopštio da će staviti veto na Zakon o Vrhovnom sudu i Zakon o Nacionalnom sudijskom veću zato što su u suprotnosti sa Ustavom i što opasno velika prava političke kontrole nad sudovima daju ministru pravde, istovremeno glavnom tužiocu Zbignjevu Žobri.

Duda je objasnio da ga je na veto nagovorila pre svega jedna od legendi disidentskog pokreta u vreme komunističke Poljske, Zofija Romaševska, bliska konzervativnoj poljskoj desnici. Ona mu je povodom reforme ukazala da je u vreme totalitarne Poljske živela u režimu gde je glavni tužilac mogao sve i da ona ne bi pod svoje stare dane želela da se pravosudje takvom reformom ponovo vraća u to vreme.

Podstaknuta i protestima na ulicama i podrškom 55 odsto Poljaka u anketama, hrabrost Dude da počne odlučuje i samostalno, i da stavi veto na reformu, izazvala je raskol izmedju šefa države i konzervativaca Kačinjskog. Poljska državna televizija čak je umesto da emituje najavljeno obraćanje šefa države naciji, u to vreme emitovala nenajavljeni govor premijerke Beate Šidlo, dok su Dudin govor u zakazano vreme emitovale komercijalne televizije bliske opoziciji.

Ministar odbrane Antoni Maćerevič optužio je opoziciju i neimenovano inostranstvo za "hibridni rat" protiv Poljske preko navodno organizovanih, a ne spontanih demonstracija Poljaka, i kroz, kako je kazao, dezinformacije i pretnje nasiljem - mada su demonstracije proticale izuzetno mirno.

"Reformu ćemo sprovesti bez obzira na teškoće. To je apsolutno ključno pitanje za popravljanje i preporod poljske države. Bez izmena u pravosudju sve naše reforme mogu da budu osporene i pretvorene u prah", kazao je Maćerevič za ultrakatolički Radio Marija i TV Trvam iz Torunja.

Zbog dosadašnje reforme Ustavnog suda, pretvaranja nezavisnih javnih medija u državne, čistki u državnoj upravi Evropska komisija je već prvi put u istoriji protiv Poljske pokrenula mehanizam procene sistemskih pretnji po pravnu državu.

Za razliku od ta dva radikalna katolička medija sveštenika Tadeuša Ridzika, moćna Poljska katolička crkva zvanično je stala na stranu predsednika Dude, a protiv vladajućih konzervativaca. Episkopat je predsednika nakon saopštenja o vetu podržao zvaničnim saopštenjem da je doneo mudru odluku.