Zoran Pašalić novi zaštitnik građana

Za njegov izbor glasala su 142 poslanika, dok je protiv bilo 20 poslanika.

Pašalića, predsednika Prekršajnog apelacionog suda, za ombudsmana su predložile sve stranke vladajuće koalicije, a taj predlog utvrdio je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Pašalić je stupio na dužnost polaganjem zakletve pred Skupštinom Srbije koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda".

Pašalić je od marta 2003. radio kao sudija za prekršaje u Beogradu, a od decembra 2008. imenovan je za starešinu Gradskog suda za prekršaje grada Beograda.

U januaru 2010. imenovan je za vršioca funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda, a od oktobra 2013. godine je predsednik Prekršajnog apelacionog suda.

Rođen je 1958. u Beogradu.

Po zakonu o zaštitniku građana, Skupština bira ombudsmana većinom glasova svih narodnih poslanika, na pet godina, a isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.

Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova, a za svoj rad odgovara parlamentu kome podnosi redovan godišnji izveštaj o aktivnostima u prethodnoj godini, uočenim nedostacima u radu organa uprave, sa predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.

Izveštaj o radu se podnosi najkasnije do 15. marta naredne godine i objavljuje se u "Službenom glasniku“ i na internet stranici zaštitnika građana, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.

U toku godine zaštitnik građana može da podnosi i posebne izveštaje, ako za tim postoji potreba.

Po zakonu, za zaštitnika građana može biti izabran državljanin Srbije, a uslovi su da je diplomirani pravnik, da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stručcne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

Sa funkcijom zaštitnika građana nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.

Po zakonu, zaštitnik građana ne može biti član političke partije i ne može davati izjave političke prirode.

Danom stupanja na dužnost zaštitniku građana moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, kao i članstvo u političkim organizacijama.

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.

Nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.

Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.

Vlada, odnosno nadležni odbor Skupštine, obavezni su da razmatraju inicijative koje podnosi zaštitnik građana.

Ovlašćen je da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.

Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a sredstva za rad zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu Srbije.