Srebrenica - 22 godine, iz Srbije niko od zvaničnika

Prema presudama međunarodnih sudova, u Srebrenici je počinjen zločin genocida, a ubijeno je oko 8.000 ljudi.

Dve godine nakon napada na tadašnjeg srpskog premijera Aleksandra Vučića u Potočarima, Srbija nema zvaničnog predstavnika na komemoraciji.

Prošle godine, nakon nove uvertire sačinjene od prepucavanja i zatezanja odnosa između Srbije i BiH, iz Srebrenice je stigla poruka da srpski državni vrh ipak više nije poželjan u Memorijalnom centru.

Zvanični Beograd je poručio da "razume poruku", a to je podvukao sadašnji predsednik Vučić prošle večeri - rekao je da "Srbija nije dobila pozivnicu", pa su umesto premijerke Ane Brnabić ili predsednika Vučića, u Potočarima predstavnici opozicije - prethodnih dana je tamo bio lider pokreta PSG Saša Janković, a žrtvama će se ponovo pokloniti i lider LDP Čedomir Jovanović. U skladu sa tim, uvertira pred godišnjicu na prostoru bivše Jugoslavije je bila možda i neoubičajeno tiha, ali je na međunarodnom planu bila nešto bučnija. Apelaciono veće holandskog suda je pre petnaestak dana potvrdilo da Holandija snosi delimičnu odgovornost za smrt 300 muslimana u Srebrenici.

Istovremeno, holandski pripadnici nekadašnje mirovne misije UN u BiH su najavili tužbu protiv svoje države. Oni traže ukupno 4,5 miliona evra odštete zbog toga što su poslati u Srebrenicu 1995. godine, iako je tada bilo jasno da je u pitanju "nemoguća misija".

Vredi istaći da se tokom julskog zatišja sa obe strane i nešto ređe pominjala reč genocid, koja je više nego očigledno ogroman kamen spoticanja u pokušajima da zaista dođe do regionalnog pomirenja i poboljšanja odnosa. Podsetimo, međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.

Rezolucija o Srebrenici nije usvojena u Savetu bezbednosi Ujedinjenih nacija 2015, nakon što je Rusija iskoristila pravo veta i oborila britanski predlog. Međutim, u narednim danima rezoluciju u kojoj se ističe da se dogodio genocid usvojio je Kongres SAD, a zatim i Evropski parlament.

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini nad Muslimanima u Srebrenici i Srbima u Bratuncu.

Četiri godine kasnije Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde. Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad.

Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u "srpskoj Srebrenici", da grad "predaje srpskom narodu" i da je "došlo vreme za osvetu Turcima" na tom prostoru.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Broj žrtava i danas tačka sporenja dve strane.

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002. i u kome se navode rezultati istraživanja okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima". U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.

Za zločin u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen u julu 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, posle 16 godina skrivanja.

Hag je u martu 2016. izrekao prvostepenu presudu Radovanu Karadžiću za zločine u BiH od 40 godina zatvora, u kojoj je ocenjeno da je odgovoran za genocid u Srebrenici i opsadu Sarajeva. Mladiću suđenje i dalje traje, a očekuje se da će mu presuda biti izrečena u novembru.

U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice.

Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 28. februara 2013. bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužbi za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj. Perišić je prvostepeno bio osuđen na 27 godina zatvora.

Tri meseca kasnije isto veće Haškog tribuna je oslobodilo i bivšeg načelnika službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića krivice za zločine nad nesrbima tokom rata u Hrvatskoj i BiH.

Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora za zločin genocida. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira vojske i policije RS - Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora.

Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba.

On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.

Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid.

General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile da je dokazano da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jedinice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995, ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za masakr Muslimana u Srebrenici.

Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine.

Na groblju u sklopu Memorijalnog centra sahranjuju se posmrtni ostaci identifikovanih žrtava. Iz masovnih grobnica do sada je identifikovano i pokopano 6.504 žrtve. Pronađene su na više od 150 različitih lokaliteta na području Podrinja, od toga 74 masovne grobnice.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Odlukom tog parlamenta 11. jul je ove godine proglašen za dan žalosti na celoj teritoriji BiH.

Uoči obeležavanja 15. godišnjica masakra u Srebrenici Skupština RS odbila je da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje taj zločin.

U aprilu 2013, holandsko ministarstvo odbrane saopštilo je da će holandska država isplatiti po 20.000 evra odštete rođacima trojice Muslimana, koje su holandski oficiri izbacili iz svog logora, a koji su potom ubijeni 1995. u Srebrenici.

Tom presudom prvi put je neka država proglašena odgovornom za delovanje svojih vojnika koji rade pod okriljem mandata UN.