Pola milijarde dinara građana ode na oslobađajuće presude

Uz poruku da je procenat oslobađajućih presuda u Srbiji i dalje jednocifren, tužioci objašnjavaju da odgovornost za te presude, ako je uopšte treba tražiti, nije samo njihova.

Pravda nije roba, ali ima svoju cenu. Samo u 2017. svi udaraci čekićem u srpskim sudnicama koji nisu osuđivali, već oslobađali, koštali su preko 400 miliona dinara.

"Mi sada možemo da se zapitamo a da li bi građami zarad uštede budžeta pristali na to da tužioci neće da gone nikoga sem onoga što je toliko očigledno da vodi ka osuđujućoj presudi?", kaže Svetlana Nenadić, članica Državnog veća tužilaca.

Tužioci su po Zakonu dužni da gone i kada je stepen sumnje veoma nizak. Objašnjavaju da oslobađajuće presude nisu anomalija društva i da, bez obzira na ogromne troškove, njihov broj nije alarmantan.

"U prošloj godini smo imali 7,13 odsto oslobađajućih presuda, dakle ispod 10 odsto i mi nismo sistem koji ima problem sa velikim brojem oslobađajućih presuda", dodaje ona.

I dok tužioci traže da država razmisli da li je 0,23 odsto republičkog budžeta dovoljno novca za njihov efikasan rad, leđa im čuva nevladin sektor.

"Mislim da je pogrešno tražiti krivicu u tužilaštvu u ovom smislu jer bi to vodilo demoralisanju tužilaca da pokreću postupke. To jeste zaista velika cifra, s obzirom da ne postoji veliki broj oslobađajućih presuda, ali i tarifa advokatska je izuzetno velika tako da je to možda razlog koji je doveo do takvog iznosa", navodi Kristina Todorović iz Jukoma.

Naknada štete po osnovu neopravdane osude i neosnovanog lišenja slobode

170 odluka za naknadu štete
Raspon isplaćene naknade – 2.000,00 do 1.225.000,00 dinara
Ukupno isplaćeni iznos u 2017. - 14.180.500,00 dinara

A žalbu ulaže i Ministarstvo pravde. Tamo objašnjavaju da su ove godine, iz svoje kase, na ime neopravdane osude i neosnovanog lišenja slobode isplatili više od 14 miliona dinara odštete. Kome? To pitanje je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka ličnosti.