"Premijer poluindijac i gej, a posle Irske – Srbija"

Strani mediji ističu da je on poluindijac i gej, a sam Vadarkar, sin lekara iz Indije i bolničarke iz Irske, koji su se upoznali u Engleskoj, svakako ne želi da na njega gledaju kao na simbol promene u javnom mnjenju, piše "Pitsburg post-Gazet".

"Nisam polu-Indijac u politici, niti lekar-političar, pa ni gej-političar. To je samo deo onoga što sam. To me ne određuje", rekao je on.

Šta nam njegov slučaj govori ne samo o Irskoj, već o Zapadu u celini, pa i o svetu, pita pitsburški list.

Homoseksualnost je legalizovana u Engleskoj 1967. godine, u Kanadi naredne godine, kada je tadašnji ministar pravde Pjer Trido izjavio da za državu nema mesta u spavaćim sobama.

U Irskoj je postala legalna tek 1993. ali su tamo pre dve godine legalizovani istopolni brakovi na referendumu koji je odobrilo 62 odsto birača.

Već je poznato da se Irska promenila, sada ima puno imigranata (jedna osmina je rođena u inostranstvu), a politička moć Katoličke crkve je kolabirala.

Tako da nije iznenađenje kada indijsko-iriski gej muškarac postane premijer.

Ali, šta je sa Srbijom?

Jedini "imigranti" u Srbiji su Srbi iz drugih delova bivše Jugoslavije.

Srpska pravoslavna crkva je i dalje snažna, i nema posla sa "izrođenim" zapadnim idejama ljudskih prava.

Dve trećine Srba smatra da je homoseksualnost bolest, a skoro četiri petine veruje da gej ljudi ne treba da otvoreno izražavaju svoju seksualnost.

Ana Brnabić, upravo imenovana za premijera, otvorena je i ponosna što je pripadnik LGBT populacije, a takođe ima hrvatske korene. Kako se to dogodilo?

Nju je imenovao Aleksandar Vučić, koji je bio premijer dok nije stupio na dužnost šefa države.

Brnabićeva je više tehnokrata, nego političar i uglavnom se očekuje da će osetljive političke odluke donositi Vučić.

U srpskim političkim krugovima generalno se smatra da imenovanje Brnabićeve predstavlja "šminku".

Srbija želi da se pridruži Evropskoj uniji, a vlada bi želela da skrene pažnju Brisela sa malih problema u imidžu - bliske veze sa Rusijom, korupcija...

I šta bi bilo bolje nego žena premijer (prva u Srbiji), koja je otvoreno gej (i tu je prva) i čak ima strane pretke (otac joj je rođen u Hrvatskoj), pita se list i ukazuje da bi ideja sa Brnabićkom kao premijerom mogla da bude zapravo to da su Srbi prosvećeniji od Iraca i da bi trebalo da postanu član EU što je pre moguće.

Ako i jeste tako, pa šta?

EU zna da iza imenovanja Brnabićeve stoji prilično kalkulacija, ali neće osuditi Vučića što pokušava da učini da Srbija izgleda kao povoljan kandidata za članstvo u Uniji.

Mnogi obični Srbi će biti šokirani ovim napadom na "srpske vrednosti", ali mnogi će razumeti da to koristi nacionalnim interesima. I malo po malo, samo zato što je Brnabićeva premijer, biće im sve manje neugodno uz saznanje da gejevi, pa i generalno žene, imaju legitimnu ulogu u javnom životu.

Tako zaista dolazi do promena: ne iznenadnim prosvetljenjem, već postepenim prihvatanjem novih pravila i vrednosti.

A ono što najviše ohrabruje u toj priči je da čak i Vučić, nekada saveznik Slobodana Miloševića, razume nova politička i društvena pravila Zapada.

To inače nisu nova pravila svuda. Istočna Evropa je prilično iza Zapadne Evrope, Severne i Latinske Amerike, uglavnom zato što je između 40 i 70 godina pod komunističkom vlašću provela izolovana od ostatka sveta. Ta borba je i dalje intenzivna u delovima Azije, a jedva da je počela u Africi i muslimanskom svetu.

Prava homoseksualaca, feminizam i ljudska prava uopšte, nisu zaista "zapadne" vrednosti. Pre 100 godina, Zapad je bio pođednako netolerantan prema različitstima kao i svi drugi. Promena je na Zapadu stigla ranije uglavnom jer je to bogatiji deo sveta, ali svi mi putujemo istim vozom, a neki vagoni će na stanicu stići samo malo kasnije, zaključuje pitsburški list.