"Da Makron podrži kozu na izborima i ona bi pobedila"

To tvrdi francuski politički analitičar Kristof Barbije.

Kako navodi AFP, oko polovina kandidata stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona Republika u pokretu, su ljudi koji su nepoznati javnosti, koji nisu nikada obavljali političke dužnosti, već su radili u akademskim ustanovama, kao biznismeni ili lokalni aktivisti.

Među njima su jedan matematičar, toreador i kandidat koji je bio siroče u Ruandi.

Drugu polovinu, navodi francuska novinska agnecija, čini mešavina centrista i umerenih levičara i umerenih desničara, prethodno članova etabliranih francuskih stranaka.

Zbog sveprisutne dominacije Makrona i njegove stranke na francuskoj političkoj sceni, opozicioni kandidati su apelovali na građane da glasaju za njih jednostavno zbog toga da bi se uspostavila odgovarajuća kontrola i protivteža u parlamentu.

Francuski "Parizijen" objavio je danas na naslovnoj stranici tekst sa naslovom "U očajničkoj potrazi za opozicijom".

Bivši desničarski premijer Žan-Pjer Rafaren zatražio je od birača da imaju u vidu da Francuska "ne bira imeperatora".

Pojedini analitičari ukazuju, objašnjavajući malu izlaznost, da u zemlji postoji umor od izbora jer će sutrašnji drugi krug parlamentarnih izbora biti osmi put da birači izlaze na biračka mesta na parlamentarnim i predsednničkim izborima u kratkom vremenskom roku.

U Francuskoj se u nedelju održava drugi krug parlamentarnih izbora na kome se po svemu sudeći očekuje velika pobeda stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona Republika u pokretu, navodi AFP.

Istovremeno se očekuje da će izlaznost u drugom krugu biti manja od rekordno niskih 48,71 procenata u prvom krugu, navodi se u najnovijoj anketi "Odoksa".

Anketa projektuje da će Makronova stranka Republika u pokretu i njegov saveznik stranka MoDem osvojiti između 430 i 460 mesta u Donjem domu parlamenta u kome ima 577 mesta.

Konzervativnu stranku Republikanci i njihove saveznike očekuje od 70 do 95 mesta, socijaliste između 25 do 35 mesta, a ultradesničare čeka od jednog do šest mesta.

Očekuje se da će izlaznost pasti na 47 odsto, nasuprot 48,71 odsto zabeleženih u prvom krugu izbora, što je najniža izlaznost zabeležena u modernoj istoriji Francuske.