RSE: Srbija kaže da je vojno neutralna, šta kažu brojevi

U tekstu koji je objavljen na sajtu Radija Slobodne Evrope najpre se podseća da se gotovo istovremeno održavaju dve međunarodne vojne vežbe na kojima učestvuje Vojska Srbije - u jednoj zajedno sa članicama NATO, a u drugoj sa vojskama Rusije i Belorusije.

Naime, u Vojnoj bazi "Jug" kod Bujanovca na jugu Srbije, počinje međunarodna vojna vežba "Platinasti vuk", u kojoj će Vojska Srbije učestvovati zajedno sa vojskama osam država, među kojima i nekoliko članica NATO. Istovremeno, u Belorusiji je u toku još jedna antiteroristička vojna vežba pod imenom "Slovensko bratstvo", u kojoj Srbija učestvuje uz Rusiju i zemlju domaćina.

Radio Slobodna Evropa podseća da Srbija čvrsto insistira na svojoj vojnoj neutralnosti još od odluke koju je Skupština Srbije donela decembra 2007. godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice, a na kojoj insistiraju i predstavnici aktuelne vlasti.

Od donošenja te odluke do danas, gotovo sve zemlje u okruženju su ili postale članice ili su na putu da budu deo NATO saveza. Poslednja od njih, Crna Gora, formalno je pristupila NATO-u 5. juna.

Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za RSE da Srbija može da ostane vojno neutralna i narednih deset godina, ali da je realnost drugačija, a to je da NATO-države gotovo potpuno okružuju Srbiju.

RSE podseća da je vršilac dužnosti premijera, šef diplomatije Ivica Dačić, na nedavno održanom forumu u organizaciji ISAC fonda (6. juna 2017.), rekao da su u prethodnih pet godina održane 44 vežbe sa SAD, a samo šest sa Ruskom Federacijom. "Mislim da brojke jasno govore o tome koje je osnovno usmerenje Srbije", rekao je tada Dačić.

"U ovom trenutku je prosto neophodno konstatovati da Srbija više sarađuje sa NATO nego sa Rusijom, ali to nije nešto što je bilo koja politička elita u poslednje vreme bila spremna da obznani i prizna, a za njih bi bilo tek nezamislivo da to još i promovišu", primećuje Katarina Đokić.

O obimu saradnje Srbije sa državama NATO najslikovitije govore podaci koje je Ministarstvo odbrane dostavilo RSE, a koji pokazuju da je, u okviru te saradnje pod okriljem programa Partnerstvo za mir, Srbija učestvovala u ukupno 23 vojne vežbe, uglavnom kao posmatrač.

"Sve vežbe realizovane su na teritoriji država članica NATO i partnera, a prva takva na teritoriji Srbije (REGEX 18) planirana je za oktobar 2018. godine", naveli su u Ministarstvu odbrane, u kome ipak ističu da "oružane snage Srbije, shodno politici vojne neutralnosti, kao i odlukama najviših državnih institucija, do sada nisu bile angažovane u izvođenju NATO operacija".

Zbog svega navedenog, Katarina Đokić smatra da će, uz nastavak politike vojne neutralnosti "da se prosto nastavi i ovaj trend sve intenzivnije saradnje sa NATO, koji nije uslovljen samo blizinom NATO, već i činjenicom da Srbija ima zacrtan cilj da uđe u EU i da saradnja sa NATO znači i veću saradnju sa članicama EU".

Istovremeno, sa javnom mnjenju Srbije znatno bližom Rusijom, do sada je realizovano gotovo četiri puta manje vojnih vežbi nego pod pokroviteljstvom NATO – pet ih je obavljeno, a šesta, "Slovensko bratstvo", trenutno je u toku kod grada Bresta u Belorusiji.

Takođe, upadljiva je razlika i kada se pogledaju donacije koje su pristigle iz država članica NATO s jedne i Rusije s druge strane.

Getty images

Od 2014. godine do danas, iz zemalja NATO je, prema zvaničnim podacima, Srbija u donacijama dobila oko 12 miliona evra. Najveći pojedinačni donator su SAD sa približno 9,8 miliona, dok poslednja zabeležena donacija Rusije datira iz 2014. godine i iznosi 52.000 evra. Iste, 2014. godine, od država članica NATO Srbija je dobila gotovo pet miliona evra. Od toga 3,9 miliona samo od SAD.

2015. Srbija je od država NATO dobila 5,6 miliona evra, 2016. 857 hiljada evra, a 2017. godine 460.000 evra, proizilazi iz podataka Ministarstva odbrane Srbije.

Svi ovi podaci, iako javno dostupni, novost su za većinu građana Srbije. Razlog, objašnjava Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, treba tražiti u političkim elitama koje ne žele da ugroze svoje rejtinge na nepopularnoj temi, s obzirom da većina građana Srbije NATO i dalje posmatra isključivo kroz bombardovanje ’99. godine.

U tekstu RSE se dodaje da je Srbija od Rusije za 25 miliona evra kupila dva helikoptera MI-17, koje je, na aerodromu u Batajnici, uz medije dočekao tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

Šest polovnih MiG-ova 29 još nije stiglo u Srbiju. Kada bi trebalo da dođu, pouzdano se ne zna, ali, prema poslednjim informacijama koje prenose domaći mediji, mogli bi da budu isporučeni do polovine jula.