Kuburovićeva: Ni ja, ni sudije ne trpimo pritiske

"Želim da verujem i verujem da sudije donose odluke u skladu sa zakonom i u skladu sa svojim slobodnim sudijskim uverenjem. Dosledno poštovanje zakona pri donošenju odluka jeste i mora biti brana od bilo koje vrste samovolje", kaže ona za "Blic" od nedelje.

Na konstataciju da se ljudi iz Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca ne bi saglasili s tim, već bi rekli da ih koči politika, ona kaže da do sada nije imala prilike da čuje da članovi Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca ukazuju da postoji pritisak politike prilikom donošenja odluka, ali ne treba zanemariti da su se oglašavali zbog medijskog pritiska i komentarisanja postupaka koji su u toku.

"S druge strane možda možemo da govorimo o uticaju zakonododavne vlasti na proces izbora nosilaca pravosudnih funkcija, a što ćemo menjati kroz izmene Ustava. Upravo Akcioni plan za Poglavlje 23 predviđa jačanje nezavisnosti pravosuđa kroz izmene procesa izborna nosilaca pravosudnih funkcija i u tom smeru će i ići ustavne promene", kaže Kuburović.

Dok god Ustav i zakoni o sudijama i javnom tužilaštvu propisuju da Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva predlažu kandidate, a da ih bira Skupstina moramo raditi u skladu s tim zakonima i procedurama, dodaje ona.

Na pitanje zašto smo imali hitan postupak izmena i dopuna Zakona o sudijama bez javne rasprave i uvažavanja mišljenja onih koji se to najviše tiče, ona kaže da Ministarstvo pravde nije bilo predlagač tog zakona.

"Kada ministarstvo predlaže zakon, onda je potrebno pribaviti mišljenje relevatnih institucija i strukovnih udruženja. U ovom slučaju zakon su predložili poslanici, što podrazumeva drugačiju proceduru."

Ove izmene predviđaju da predsednik suda može po isteku mandata ponovo da se bira na tu funkciju na period od četiri godine. Vrhovni kasacioni sud je pre par godina doneo jedinstveni program rešavanja starih predmeta na osnovu kog predsednici sudova izrađuju svoje individualne planove, kaže ministarka.

Ona dodaje da su sprovođenjem tih planova ostvareni značajni rezultati naročito tokom 2016.

"Kako je rešavanje starih predmeta jedan od prioriteta, a što je predviđeno i Akcionim planom za Poglavlje 23, kontinuitet u radu predsednika sudova se ispostavio kao jako bitan. Upravo ove izmene zakona koje su podržane i od strane Visokog saveta sudstva, to će omogućiti", kaže Kuburović.

Na pitanje zašto u mnogim tužilaštvima i sudovima godinama rukovode ljudi u v.f. statusu, ona odgovara da od 2013. srpsko pravosuđe više nije u v.f. stanju u kojem je bilo godinama unazad.

"Tokom prošle godine, u tridesetak javnih tužilaštava i sudova imali smo vršioce funkcija jer je bilo potrebno sprovesti nove konkurse za mesta gde je istekao mandat. Kada govorimo o izboru javnih tužilaca, Narodna skupština nije mogla da obavi izbor sve dok Državno veće tužilaca ne okonča konkurs i postupak predlaganja kandidata", kaže ministarka.

Ona dodaje da su kandidati predloženi Vladi dva puta tokom kraja 2016., nakon čega su se stekli uslovi za njihov izbor.

"Dokaz da Vlada nije predlagala "svoje" kandidate jeste činjenica da je listu kandidata koju je predložilo Državno veće tužilaca Vlada prosledila Skupštini u neizmenjenom obliku. S druge strane, vršioce funkcija ne postavlja niko iz političkih struktura niti iz izvršne ili zakonodavne vlasti, već vršioce funkcija predsednika sudova nižeg ranga postavljaju predsednici neposredno viših sudova, dok vršioce funkcija javnih tužilaca postavlja republički javni tužilac", kaže Kuburović.