Izveštaj: U Srbiji govor mržnje kao devedesetih

Vlasti Srbije trebalo bi da priznaju genocid u Srebrenici i iskorene rasizam među navijačima, piše u izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije.

Izvor: Radio Slobodna Evropa
Podeli
Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva

Izveštaj za Srbiju je objavljen danas i u njega je imao uvid novinar radija Slobodna Evropa.

U njemu piše još i da bi Srbija takođe trebalo da usmeri pažnju na nasilje protiv romske i LGBT populacije, ali i da je na snazi retorika koja podseća na devedesete.

Komisija koju je osnovao Savet Evrope navodi da je od prethodnog izveštaja 2010. godine Srbija napravila značajan napredak na brojnim poljima, ali i da je mnogo toga ostalo da se uradi na planu govora mržnje i zaštite prava manjina.

Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI), koja uprkos reči komisija u imenu nije telo Evropske unije već SE, još navodi da je primetan napredak koji je Srbija uložila na planu antidiskriminacijskog zakonodavstva, suočavanja sa ratnom prošlošću i poboljšanja položaja Roma, ali da država još uvek treba mnogo toga da uradi u borbi protiv govora mržnje i rasizma među sportskim fanovima, kao i da unapredi krivično gonjenje ratnih zločina.

Među pomake Komisija je uvrstila i regrutovanje većeg broja policajaca albanskog porekla, te činjenicu da Strategija protiv diskriminacije obezbeđuje legislativu za ozakonjenje istopolnih brakova.

Komisija Saveta Evrope sa zadovoljstvom konstatuje da su mediji u Srbiji prepoznali svoju ulogu oruđa propagande tokom devedesetih godina. U izveštaju se podseća da je Radio-televizija Srbije 2011. godine uputila izvinjenje gledaocima zbog uloge koju je ova kuća imala u poslednjoj deceniji 20. veka.

ECRI kao pozitivan primer navodi i da su parlament i predsednik države uputili izvinjenje zbog masakra u Srebrenici. Ipak, ECRI žali zbog činjenice da nijedna od ove dve institucije nije priznala srebrenički masakr kao genocid, što stoji u presudama međunarodnih sudova.

U izveštaju se takođe konstatuje da krivično gonjenje odgovornih za genocid i druge ratne zločine napreduje sporo. Visokorangirani zvaničnici još uvek nisu procesuirani i mnogi ratni zločini ostali su nekažnjeni.

"Politički lideri bi trebalo da zvanično priznaju da je masakr počinjen u Srebrenici genocid“, kaže Kristijan Ahlund, predsedavajući ECRI. "To priznanje, kao i transparentna istraga svih slučajeva nasilja je apsolutno neophodna kako ljudi iz različitih etničkih zajednica ne bi živeli u strahu od zastrašivanja i novog talasa zločina iz mržnje", dodaje Ahlund.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Među ostalim negativnim aspektima koji su zabeleženi u izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije je kontinuirani porast govora mržnje u javnom diskursu, prenosi radio Slobodna Evropa.

Političari i mediji koriste zapaljiv, pežorativni i nacionalistički jezik, a tenzije u regionu znatno su porasle. Javni diskurs podseća na situaciju uoči ratova devedesetih, navode stručnjaci ECRI i napominju da se ovakav govor sve više širi posredstvom interneta, ali i preko huliganskih grupa.

Zbog toga su, navode potpisnici izveštaja, potrebne još odlučnije akcije protiv govora mržnje koji šire rasističke organizacije i, naročito, fudbalski navijači. ECRI daje preporuku vlastima da zabrane rasističke navijačke grupe.

Ovo pitanje je izuzetno važno, s obzirom na ulogu koju su rasističke i nasilničke navijačke grupe imale tokom izbijanja ratova u regionu, navodi se u izveštaju.

Raspirivanje mržnje protiv grupa koje žive izvan Srbije nije regulisano po članu 317 Krivičnog zakona, a ni učestvovanje u aktivnostima rasističkih grupa nije uvek kažnjavano, navodi ECRI. Sistem (samo)regulacije medija ne funkcioniše dobro. Savet za štampu je suviše slab, a operateri društvenih mreža ne sprečavaju niti uklanjaju govor mržnje, navodi se još u izveštaju.

O LGTB zajednici i Romima

Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva

Izveštaj, pozivajući se na zvanične statistike, navodi da od 2010. do 2016. uočljivo smanjenje nasilja nad seksualnim manjinama. Vlasti u Srbiji su novim zakonskim odrebama unapredile zaštitu od zločina iz mržnje, čime se nasilje nad LGBT populacijom uzima kao otežavajuća okolnost, podseća se u izveštaju.

Krivični zakon takođe štiti pojedince i organizacije koji promovišu jednakost, a Zakon o zabrani diskriminacije eksplicitno zabranjuje govor mržnje. Institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti dobila je dodatno osoblje i odgovarajuća ovlašćenja.

Međutim, u izveštaju se navodi da se veliki broj prekršaja ne prijavljuje policiji, kao i da policijski službenici nisu uvek otvoreni za primanje žalbi, naročito od LGBT i romske populacije.

Visok nivo nasilja nad homoseksualcima i transseksualcima posebno postaje vidljiv uoči Parade ponosa, konstatuju potpisnici izveštaja.

ECRI pohvaljuje to što je veliki broj romske populacije dobio lična dokumenta i što je povećano uključivanje romske dece u obrazovni sistem. Prema izveštaju UNICEF, na koji se poziva i Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije, broj Roma bez ličnih dokumenata smanjen je sa 30.000 na 2.000.

Međutim, u izveštaju se navodi da država nije implementirala različite strategije i akcione planove koji se tiču romske populacije, kao i da je nasilje nad Romima u Srbiji kontinuirano.

Komisija ukazuje i da svega šest procenata romske dece pohađa predškolske ustanove, a svega 46 posto završi osnovnu školu. Na važnim mestima u javnim službama nije zaposlen niti jedan Rom, stoji u izveštaju.

Komisija Saveta Evrope navodi i da se ulažu nedovoljni napori da se unaprede uslovi života za romsku populaciju, a kao ilustraciju navodi podatak da su 72 procenta od svih romskih naselja i dalje neformalna.

Zločini iz mržnje prema romskoj populaciji i izveštavanje o tome u medijima i dalje predstavlja veliki izazov za vlasti u Srbiji, konstatuje se u izveštaju.

Izveštaj daje čitav niz preporuka srpskim vlastima. Vlasti bi trebalo da usvoje i sprovedu zakone koji zabranjuju govor mržnje. Kroz zakonodavstvo, vlasti bi trebalo da zaposle proporcionalan broj pripadnika romske i drugih manjinskih grupa u javnom sektoru.

Izveštaj, usvojen 22. marta, nastao je tokom boravka predstavnika ECRI u Srbiji i obuhvata period do decembra 2016. godine.

ECRI predstavlja nezavisno telo za praćenje ljudskih prava. Čine je nezavisni i nepristrasni članovi koji imaju iskustva u bavljenju temama kao što su rasizam, ksenofobija, antisemitizam i netolerancija.

Prati B92 na Viberu

Društvo

strana 1 od 6244 idi na stranu