Put od anonimusa do vlasti – "budi dobar s medijima"

Smirneos na sajtu Ephemeron.eu analizira kako se, za samo dve i po godine, Makron od anonimusa u političkoj areni Francuske, uspeo do mesta šefa države, i to bez ikakvog političkog iskustva na kojem su se gradili raniji predsednici, i bez pomoći političkih stranaka što je u Francuskoj do juče bio preduslov svakog izbornog uspeha.

"Makronova pobeda je rezultat geometrijskog rasta njegove prepoznatljivosti u javnosti i popularnosti koja je počela kada je postao ministar finansija u vladi Manuela Valsa 2014. i ojačala u leto 2016, kada je podneo ostavku i objavio da će biti kandidat za predsednika", konstatuje Smirneos.

Uz tu ocenu je tabela agencije za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos na kojoj se vidi da je po oceni građana Makron septembra 2014. bio bukvalno na nuli, a aprila ove godine na skoro 50 odsto podrške. Uporedo je rastao i procenat anketiranih građana koji su ga smatrali najpogodnijim za šefa države.

"Eksplozivan rast prepoznatljivosti u javnosti i popularnosti Makrona zasnovan je na ogromnoj propagandnoj kampanji u dominantnim medijima s čijim vlasnicima on ima veoma dobre odnose", piše grčki teoretičar.

Iz tabele koju prenosi, vidi se da je u časopisima "Ekspres" i "Obs" i u dnevnom listu "Mond" koji su "vlasništvo dva televizijska 'Kreza' - Patrika Draija i Zavijea Nila koji podržavaju Makrona, njemu bila posvećena trećina svih članaka o kandidatima".

"Odama Makronu" pridružila se u poslednje dve godine i ostala francuska štampa, "bilo zato što je tako politički odlučila, ili zbog pritiska svojih vlasnika, ili, jednostavno, sledeći glavni tok", piše Smirneos uz podatke o tome.

Identičan trend je bio i na radiju i televiziji gde je Makron pominjan znatno više od ostalih 10 predsedničkih kandidata - u čak skoro trećini svih priloga o predizbornoj kampanji.

Uz to, Makronu je u radio i televizijskim emisijama dato najviše vremena - čak ukupno 30.000 minuta, a samo je predsednički kandidat Fransoa Fijon dobio više - iznad 40.000 minuta, ali samo zato jer su ga zvali u emisije da objašnjava svoje skandale zbog kojih je i propao na izborima.

"Rezultat je da je preterana javna promocija radila za Makrona" tako što su "dominantni mediji u javnosti stvorili sliku da on poseduje kvalitete za predsednika", dok je on, Makron, "oslanjajući se na blagonaklonost dominantnih medija, uspeo da stekne ogromnu prepoznatljivost i da, uporedo, eksploatišući rušenje sistema stranačke vladavine, kao i to što će mu protvnica u drugom krugu biti ekstremna desničarka Marin Le Pen, na kraju pobedi na izborima".

Međutim, pobeda Makrona "deluje krhko", ako se pogledaju podaci o interesovanju Francuza za kandidate na internetu, po čemu je Makron tek treći - daleko iza Marin Le Pen i socijaliste Žan-Lika Melanšona.

To baca svetlo na ankete agencija Ipsos i Sopra koje su na dan izbora pokazale da je 43 odsto birača reklo da se opredelilo za Makrona samo zato da ne bi glasalo za Marin Le Pen, 33 odsto jer žele obnovu političke scene, a samo 16 odsto je za Makrona glasalo zbog njegovog programa i svega osam odsto jer im se on sviđa kao ličnost.

Slično se desilo samo 2002. godine, kada je Žak Širak u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio Žan-Mari Le Pena, ali sa čak 82 odsto glasova, dok je u nedelju Makron pobedio Le Penovu ćerku sa 66 odsto.

Sve to zajedno, zaključuje grčki analitičar, "znači da je uspon Makrona na vlast povezan i sa malim poverenjem, velikom rezervisanošću i izostankom političke podrške" što je "potvrđeno i odbijanjem velikog dela biračkog tela da se opredeli neglasanjem - s rekordnih 25 odsto i nevažećim listićima", u čemu je učestvovalo 34 odsto mladih i 35 odsto nezaposlenih.

Tako se pokazuje da je novi predsednik Francuske "u velikoj meri politički proizvod medija i centara ekonomske moći, koji ne uživa posebnu podršku u celini društva" i da se "biračko telo ne slaže s nekim njegovim osnovnim stavovima, među kojima je još veće labavljenje zakona o radu i to predsedničkim dekretom, bez glasanja u Parlamentu".

Grčki teoretičar medija Nikos Smirneos zaključuje predviđajući brzo zaoštravanje na političkoj sceni Francuske, uz radikalizaciju i desnice i levice pred junske "poslaničke izbore, na kojima će se igra voditi oko toga koja će većina podržati Makrona, a pre svega oko toga koje će političke snage činiti opoziciju u narednih pet godina".