Ubedljiva pobeda "establišmenta" i novi poraz desnice

Bez stranačke infrastrukture, ali sa jasnom podrškom tradicionalnih partija, socijalista i republikanaca, Makron je porazio kandidatkinju Nacionalnog fronta Marin Le Pen.

Zvaničnih rezultata još nema, ali su mediji preneli gotovo odmah po zatvaranju birališta da je Makron osvojio više od 65 odsto podrške.

On je osnovao pokret "U pokretu" pre 13 meseci, kada je i podneo ostavku na funkciju ministra u vladi Manuela Valsa i najavio predsedničke ambicije.

Biračima je obećao borbu protiv "deoba u društvu", uz promovisanje "nade i ujedinjenja", iako je veliki deo onih koji su mu dali poverenje to učinio verujući u princip "manjeg zla".

Kao "najveće zlo" okarakterisana je Marin Le Pen, šefica Nacionalnog fronta, ekstremno desničarske i antievropske partije, koja je dobila nešto manje od 35 odsto glasova, što je najveći uspeh te stranke na predsedničkim izborima od 2002. godine.

Senku na Makronovu pobedu, pored činjenice da su za njega mnogi glasali samo da bi sprečili "kataklizmu" koju bi mogla da izazove desničarska kandidatkinja, je i to što je ukupna izlaznost oko 74 odsto, što je najmanje u prethodnih skoro 50 godina.

Novi predsednik neće imati mnogo vremena za slavlje, jer već 11. i 18. juna Francuzi ponovo izlaze na birališta, ovoga puta birajući 577 članova Nacionalne skupštine, navodi AFP.

Ishod parlamentarnih izbora odlučiće o tome da li novi predsednik može da ostvari većinu koja će biti kadra da izdejstvuje usvajanje reformskog programa, ili će, pak, često nailaziti na prepreke u parlamentu.

Po zakonu, predsednik francuske države ima pravo na maksimalno dva petogodišnja mandata, podseća AFP. Francuski predsednik, pored ostalog, ima ovlašćenje da raspušta Nacionalnu skupštinu i da imenuje premijera.

Uz to, on upravlja spoljnom i odbrambenom politikom i može da raspiše referendum bez odobrenja parlamenta. Šef francuske države može i da predlaže zakone i da, sa premijerom, izdejstvuje usvajanje zakona u parlamentu, ukoliko mu se ne izglasa nepoverenje.

Kao vrhovni komandant oružanih snaga, predsednik može da pokrene vojnu intervenciju bez prethodne konsultacije s parlamentom, a takođe ima ovlašćenje da naloži upotrebu nuklearnog oružja.

Predsednik Francuske uživa imunitet od krivičnog gonjenja dok je na dužnosti i ima pravo da amnestira osuđene zločince.