Merkelova nakon dve godine u Rusiji, šta će reći Putinu?

Oni će se sastati u Sočiju na obali Crnog mora, a teme će biti predstojeći samit G20, ali i situacija u Ukrajini, Siriji, Libiji, kao i bilateralni odnosi.

Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert najavio je da će Merkel i Putin imati dve runde razgovora i da će odgovarati na pitanja novinara, prenosi danas Tas.

Prema Zajbertovim rečima, razlog posete kancelarke Merkel Rusiji su pripreme za samit G20 u Hamburgu u julu, ali se očekuje da će se u fokusu razgovora naći ukrajinska kriza, sukob u Siriji i situacija u Libiji, kao i bilateralni odnosi.

Merkelova i Putin su se poslednji put sastali novembra 2016. u Berlinu kada su razgovarali o krizi u istočnoj Ukrajini, podseća ruska agencija.

Uprkos odsustvu značajnog napretka u rešavanju te krize, Berlin i dalje smatra sporazume iz Minska jedinim putem za rešavanje ukrajinskog sukoba, a nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je ubeđeno da su "ključevi za rešavanje sukoba u rukama Moskve i Kijeva".

Nemačka insistira na tome da ukidanje sankcija EU Rusiji može biti moguće tek nakon što se sporazumi iz Minska u potpunosti primene.

Stavovi Moskve i Berlina ozbiljno se razlikuju i po pitanju sirijske krize, što je bio slučaj tokom sastanka Merkelove i Putina u novembru 2016, kada su sirijske snage oslobađale Alep.

Tenzije su visoke i sada, nakon što se sirijska vlada suočila s optužbama zapadnih zemalja da je izvela napad hemijskim oružjem u Han Šejhunu u sirijskoj provinciji Idlib, napominje Tas.

Nemačka vlada je ubeđena da ovaj dugogodišnji sukob može biti okončan tek ako Vašington i Moskva udruže napore, a portparol nemačke vlade rekao je da Berlin želi i da se Rusija pridruži konstruktivnim razgovorima o ključnim međunarodnom pitanjima i rešenjima za spoljnopolitičke izazove i krize.

Što se tiče bilateralne saradnje, uoči posete Merkelove Moskvi, nemačke kompanije su izrazile nadu u obnovu ekonomskih odnosa između Nemačke i Rusije.

Pre pet godina, trgovinska razmena između te dve zemlje bila je procenjena na oko 80 milijardi evra, dok je 2016. skoro prepolovljena na 50 milijardi evra, u jeku ukrajinske krize i sankcija Rusiji, zaključuje ruska agencija.