Završen četvrti sastanak mešovite komisije za Stepinca

Njihov zadatak je da zajednički razmotri lik kardinala Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, saopštila je SPC.

Tema sastanka, koji je održan 20. i 21. aprila, bila je "Odnos nadbiskupa Stepinca prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi od 1941. do 1945", a na osnovu zaključaka komisije Vatikan bi trebalo da se odluči da li da ga proglasi svecem.

Na sastanku je učestvovao i u ime Svete Stolice predsedavao Bernardo Ardura, koji je predsednik Papskog odbora za istorijske nauke.

U svojstvu predstavnika Hrvatske biskupske konferencije sudelovali su zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, mostarsko-duvanjski biskup Ratko Perić, požeški biskup Antun Škvorčević, naučni savetnici sa Hrvatskog instituta za povijest Jure Krišto i Mario Jareb.

Kao predstavnici Srpske pravoslavne crkve učestvovali su mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije Perić, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, episkop bački Irinej Bulović i episkop slavonski Jovan Ćulibrk.

Ambasador i stalni predstavnik Srbije pri UNESKO-u Darko Tanasković je bio sprečen da uzme učešća u radu.

Kao pozvani stručni savetnici srpskog pravoslavnog dela Komisije na sastanku su učestvovali naučna savetnica na Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu Radmila Radić, profesor na Filosofskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Dimić i viši naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu Milan Koljanin.

Peti sastanak Mešovite komisije održaće se u Podgorici 7. i 8. juna na temu "Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960".

Zbog suprotstavljenih stavova dveju crkava o liku i delu Stepinca, papa Franja je inicirao formiranje Mešovite komisije od predstavnika SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj, koja ima zadatak da ukrsti istorijske argumente i rasvetli ulogu i odgovornost Stepinca za zločine NDH tokom Drugog svetskog rata.

Time je praktično papa Franja zaustavio proces kanonizacije Stepinca, dok Komisija ne okonča dijalog.

Inače, članovi komisije obavezali su se na ćutanje i to se poštuje, pa u javnosti, osim da se komisija sastaje i da je dijalog u toku, nema drugih informacija.

Prvi sastanak Komisije održan je u Vatikanu jula prošle godine, predviđeno je da će njen rad trajati godinu dana, te da će u tom periodu biti održano šest sastanaka.

Prvi sastanak bio je konstitutivnog i orijentacionog karaktera, na kojem su postavljeni okviri, program i metode rada komisije.

Na drugom sastanku, oktobra prošle godine u Zagrebu, razmatrano je delovanje Stepinca u razdoblju do Drugog svetskog rata, to jest do 1941. godine.

Treći sastanak komisije održan je februara ove godine u Novom Sadu i na njemu je razmatran odnos Stepinca prema Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Šesti susret predviđen je da ponovo bude održan u Rimu, gde bi trebalo da se rezimiraju prethodni susreti i donesu odgovarajući zaključci i mišljenja.

Upravo od tih zaključaka zavisi da li će Vatikan proglasiti Stepinca svetim.