Trampove rakete podelile svet - šta posle "tomahavka"

Ratni brodovi vojske SAD su, posle Trampovog naređenja, lansirali 59 raketa "tomahavk" kao odgovor na napad u Idlibu u kom su stradale desetine civila.

Kako su saopštili američki zvaničnici, napadnuta je baza iz koje su poleteli avioni koji su raketirali Han Šeikun i tom prilikom koristili hemijsko naoružanje.

Velika linija podele povučena je nekoliko dana ranije, kada je potvrđeno da je više od 80 osoba, među kojima je bilo i dece, stradalo od napada u kom je korišćen gas. Protivnici režima Bašara Asada su optužili njegovu vojsku za ratni zločin i korišćenje zabranjenog hemijskog naoružanja, a neki su naveli mogućnost da su rakete stigle i iz ruskih aviona. Na drugoj strani, sirijske vlasti i Kremlj su odbacili takve tvrdnje i zatražili su istragu.

Takođe, ruski izvori su naveli da postoji mogućnost da su rakete "pogodile kanistere sa gasom, koje su na pogođenim lokacijama krili pobunjenici".

Britanski BBC u svom tekstu koji se bavio ovom temom spomenuo ovu mogućnost, deo teksta u kome o tome govori Džeri Smit, šef misije UN koja je bila zadužena za uklanjanje takvog naoružanja iz Sirije.

Masakr hemijskim gasom prestao je da bude centralna tema u ranim jutarnjim časovima po evropskom vremenu, kada je Tramp saopštio svoju odluku.

Reakcije iz celog sveta stižu iz minuta u minut, a Rusija je odmah odlučila da suspenduje sporazum potpisan sa Vašingtonom o sprečavanju incidenata na nebu iznad Sirije tokom vojnih operacija.

Kako je poručeno iz ruskog parlamenta, koalicija Rusije i SAD po pitanju sirijske krize je dovedena u pitanje.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da se nada da ovaj napad "neće nepovratno oštetiti odnose Moskve i Vašingtona", koji su u poslednje vreme na veoma niskom nivou.

Lavrov je naveo da je u pitanju "akt agresije", koja podseća na napad na Irak, dok je iz Kremlja poručeno da je predsednik Vladimir Putin rekao da je u piitanju napad protiv suverene zemlje. Rusija je zatražila i hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN i istragu zbog "napada protiv nacije koja je članica Ujedinjenih nacija".

Za razliku od Moskve, iz Ankare je poslata poruka podrške odluci SAD da napadnu vojno postrojenje u Siriji.

Turski odnosi sa Rusijom poslednjih godina funkcionišu po principu "toplo-hladno", a iako se činilo da su po pitanju Sirije nedavno našli zajednički jezik, ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je rekao da je "neophodno što pre smeniti režim Bašara Asada".

Očekivano, podrška je stigla od Velike Britanije, a Angela Merkel i Fransoa Oland su u ime Nemačke i Francuske saopštili da je "Asad sam kriv" i da je hemijskim napadom isprovocirao odgovor Amerike. Vredi istaći da se oglasila i Marin le Pen, koja je ukazala na to da Amerikanci "ponovo glume svetskog policajca".

Evropska unija se oglasila preko šefa Evropskog saveta Donalda Tuska, koji je istakao da je Trampova odluka "pokazatelj odlučnosti Zapada u borbi protiv varvarskih hemijskih napada".

"EU će raditi sa SAD u nastojanju da se zaustavi brutalnost u Siriji", naveo je Tusk.

Slične poruke je poslao i Izrael, koji je naveo da je to "Trampova snažna poruka protiv Asadovog režima" i da se nada da će se čuti i u Teheranu i Pjongjangu.

Reakcija je stigla i iz Pekinga, a Kina je prvo apelovala na to da se "izbegne dalje pogoršanje situacije", ali je zatim "osudila upotrebu hemijskog oružja".

Za razliku od predstavnika Zapada, Kina se ogradila i navela da je protiv korišćenja takvog naoružanja "ko god da ga koristi, kakve god da su okolnosti i kakav god da je cilj".

Peking je zatražio i nezavisnu istragu napada u Idlibu, kao i "neoborive dokaze".

Dilemu o tome ko koristi zabranjeno oružje nema Japan, pa je premijer Šinzo Abe rekao da "japanska vlada podržava odlučnost američke vlade da nikada neće tolerisati širenje i upotrebu hemijskog naoružanja".