"Posle '90. ovde je nastao mentalitet 'večitog gliba'"

U ovom trenutku je neophodno nacionalno finansiranje nauke, a s uvođenjem mešovitog modela ne bih žurio, izjavio je predsednik SANU akademik Vladimir Kostić.

Izvor: Tanjug
Podeli

"Bazične i društvene nauke država mora da podrži. Budemo li nauku prepustili nemilosrdnoj trci na tržištu bojim se da ćemo biti na repu događaja. To će koštati ovu državu, ali ne bude li se to uradilo, jedino što ćemo moći da ponudimo jeste jeftina radna snaga i polovični stručnjaci koji će čitati tuđe radove i pričati o njima. Ako želimo da budemo deo društva znanja, to ne smemo da dozvolimo", rekao je Kostić za "Politiku".

On dodaje da je problem što u Srbiji imamo mnogo više dobrih učenika nego dobrih učitelja, a posle situacije devedesetih, ugnezdio se i mentalitet "večitog gliba".

O tome koliko se uvažava mišljenje SANU, on kaže da u ovom trenutku 17 akademika vrlo aktivno utiče u radu raznih tela koja kreiraju nauku (matični odbori, Nacionalni savet za nauku...)

"Oni imaju impozantne biografije, u nauci su čitav život i niko ne može da im nametne određeno mišljenje, pa ni SANU jer toliko dobro poznaju nauku i probleme. Zato želimo da pojačamo rad i uticaj Odbora za visoko obrazovanje, organizujemo tribine, pozivamo stručnjake koji imaju šta da kažu. SANU jeste bila marginalizovana i da ne kažem izložena mržnji pojedinih, koji čak i ne znaju gde se nalazi ova zgrada", kaže Kostić.

Na pitanje da li je teško biti naučnik u Srbiji, on odgovara da će vam svako reći da je jako teško.

"S druge strane, ne mogu da tvrdim da je moja pozicija dramatično drugacija nego pozicija mojih kolega u drugim zemljama. Radio sam više godina na Univerzitetu Kolumbija i kad sam nedavno sreo prijatelja s kojim imam zajedničke radove, rekao je da je užasno istrošen i umoran od te neverovatne i surove trke u nadmetanju za nove projekte, za pare koje mu obezbeđuju ljudi koji rade s njim", kazao je Kostić.

On dodaje da s druge strane, male nacije moraju da shvate da je nauka, a posebno bazične i društveno-humanističke nauke nešto što je deo civilizacijske pismenosti.

"Društveno-humanističke nauke jesu jedan od znakova za prepoznavanje vremena. Bojim se da se malo provincijalizujemo, da se zatvaramo", konstatovao je Kostić.

Prati B92 na Viberu

Društvo

strana 1 od 6247 idi na stranu