"Još tražite oružje u Iraku?": Ovako je govorio Čurkin

Zamenik ambasadora Vladimir Safronkov rekao je za AP da je Čurkinu u ponedeljak pozlilo u kancelariji u UN, nakon čega je prebačen u bolnicu, gde je preminuo.

Tanjug je nakon vesti o Čurkinovoj smrti naveo da će ga srpska javnost pamtiti kao političara koji je na sednicama Saveta bezbednosti UN oštro kritikovao institucije u Prištini zbog položaja Srba i nealbanaca na Kosovu, ne libeći se da stane na stranu Srbije.

Ambasador Rusije u UN bio je od 2006. godine. Prethodno je bio ambasador u Belgiji od 1994. do 1998. godine, a potom i u Kanadi od 1998. do 2003.

Izjave saučešća poslali su brojni domaći i svetski zvaničnici.

Bivša predstavnica SAD pri UN Samanta Pauer napisala je na Tviteru da je Vitalij Čurkin bio "brižan čovek i maestro diplomatije".

Bio je maestro diplomatije i izuzetno brižan čovek koji je radio sve što je mogao kako bi se prevazišle nesuglasice između SAD i Rusije“, napisala je ona na svom nalogu na Tviteru.

Oglasila se i aktuelna ambasadorka SAD pri UN Niki Hejli koja je Čurkina nazvala "prijatnim kolegom" koji je vešto predstavljao svoju naciju.

Portparolka ruskog MSP Marija Zaharova objavila je da je Ukrajina u SB UN blokirala donošenje saopštenja povodom smrti šefa ruske misije pri UN Vitalija Čurkin.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je tim povodom rekao da je Ukrajincima “Bog sudija“.

Raša tudej navodi šest momenata iz Čurkinove karijere:

"Želeo bih da pitam predstavnike SAD - da li ste našli neko oružje za masovno uništenje u Iraku ili i dalje tražite?"

Ambasador SAD UN Zalmaj Kalilzad dobio je ovaj odgovor od Čurkina 29. avgusta 2008. godine nakon što je osudio rusku "invaziju" na Gruziju.

Sukob koji je trajao pet dana počeo je kada je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili pokrenuo napad na ruske mitrotvorce u Južnoj Osetiji. Ruske snage odgovorile su rasformiranjem gruzijske vojske, povlačenjem iz zemlje i priznavanjem nezavisnosti Južne Osetije.

"Vratite Folklandska ostrva, vratite Gibraltar. Onda, možda, vaša savest možda bude jasnija i mogli biste da diskutujete o drugim temama".

Ovo je bio Čurkinov odgovor ambasadoru Velike Britanije Metjuu Rajkroftu 3. februara 2017. godine nakon što je Rajkroft rusku poziciju u Ukrajini nazvao "inverzijom realnosti" i podržao zahtev ambasadorke SAD Niki Hejli da Rusija "vrati Krim" Ukrajini.

"Ljudi sa Krima prilično jasno su izrazili svoje mišljenje na referendumu", Čurkin je rekao Hejlijevoj, ističući i to da Ustav SAD počinje frazom "Mi, građani".

"A ona sama im se nije pridružila (Pusi rajotu)? Možda mogu da organizuju svetsku turneju – Katedrala Svetog Pera u Rimu, Meka u Saudijskoj Arabiji i Zid plača u Jerusalimu".

Čurkin je ovo rekao u odgovoru tadašnjoj ambasadorki SAD Samanti Pauer nakon što je ona pričala o sastanku sa članicama "Pusi rajota" 6. februara 2014. godine.

RT tu navodi da su aktivistikinje izazvale buru u Rusiji i postale slavne na Zapadu nakon što su tri njihove članice uhapšene zbog "performansa" u moskovskoj katedrali Hrista Spasitelja 2012. godine.

"Govor predstavnice SAD mi je posebno čudan. Održala je govor kao da je sama Majka Tereza".

Ovako je Čurkin komentarisao emotivni govor Samante Pauer o humanitarnoj situaciji u Alepu u kojem su pobunjenici koje su podržavale SAD gubili bitku od sirijske vojske koju podržava Rusija.

"Molim vas, setite se koju zemlju predstavljate. Molim vas, setite se dosijea vaše zemlje", rekao joj je Čurkin 13. decembra 2016. godine.

"Da smo želeli da čujemo propoved, otišli bismo u crkvu. Da smo želeli da slušamo poeziju, otišli bismo u pozorište"

Tako je Čurkin reagovao na izveštaje o situaciji u Alepu generalnog podsekretara za humanitarna pitanja i koordinatora za humanitarnu pomoć Stivena O'Brajana 27. oktobra 2016.

"Dajte nam jednu činjenicu, molim vas, ili ostavite ovo pričanje priča za roman koji možete kasnije da počnete", rekao je Čurkin.

"Ne bi trebalo prekrajati geopolitičku situaciju prisiljavanjem da dođe do promena legitimno izabrane vlasti, kao što se desilo u Ukrajini".

Govoreći na generalnoj skupštini UN 11. maja 2016. godine Čurkin je pozvao svetske lidere da se sete osnovnih principa organizacije.

"Ne bi trebalo da želite da proširite svoju sferu kontrole, kao što se događa neograničenim širenjem NATO. Ne bi trebalo stremiti ka vojnoj dominaciji na način kako SAD žele da urade stvaranjem globalnog raketnog odbrambenog sistema. Umesto toga, trebalo bi da se vratimo osnovama razumnog političkog mišljenja, sloganu 'svet je nepodeljen', razumevanju da želja da osigurate sopstvenu bezbednost na račun drugih samo podriva svetsku bezbednost."