RT: Obamino do viđenja, zadnji minuti za spas ostavštine

Za predsednika koji je jednom rekao da ima “olovku i telefon”, Obama nije izrekao mnogo izvršnih neređenja, piše "Raša tudej".

Prema jednom istraživanju, od ukupnih 275 naređenja, u proseku je bilo 34 godišnje. Od toga, čak 18 je došlo posle predsedničkih izbora 8. novembra.

Jedno od glavnih obećanja iz kampanje 2008. bilo je zatvaranje Gvantanama. Kako navodi “Raša tudej”, nikada se nije potrudio oko toga, a onda i kada je imao šansu suočio se sa republikanskom većinom u Kongresu koja mu izričito zabranjuje zatvaranje tog zatvora.

Ono što je Obama uradio bilo je oslobađanje skoro 200 zatvorenika od 2009. Najskoriji transfer dogodio se u ponedeljak kada je deset državljana Jemena prebačeno u Oman.

Obama je u utorak preinačio kaznu za Čelsi Mening, kojoj je kazna sa 35 smanjena na sedam godina zatvora i ona će umesto 2045. na slobodu izaći u maju.

Meningova, koja je transrodni vojnik, osuđena je u avgustu 2013. na 35 godina zatvora za špijunažu zajedno sa drugim službenicima, nakon objavljivanja dokumenta na sajtu Vikiliksa.

Ona je dok je bila u zatvoru pokušala da izvrši samoubistvo dva puta, a više od 100.000 ljudi je potpisalo peticiju kojom pozivaju da se oslobodi. Među njima je i bivši obaveštajac Edvard Snouden, koji se nalazi u egzilu u Rusiji.

Mnogi su očekivali da će Obama pomilovati i Snoudena. Više od milion ljudi širom sveta je potpisalo skorašnju peticiju da Obama to uradi. Dok je Snouden bio “dirnut” i nije imao reči za takvu podršku, Bela kuća je odbila molbu.

“Snouden je otišao u ruke protivnika i našao utočište u zemlji koja je nedavno učinila velike napore da potkopa našu demokratiju”, rekao je portparol Bele kuće Džoš Ernest.

“Meningova je prošla kroz krivični pravni proces, proglašena krivom, kažnjena za svoje zločine”, rekao je tada Ernest.

Pre nego što napusti Belu kuću, Obama se pobrinuo i za svoje savetnike i osoblje, pa je tako za mnoge od njih našao nove poslove.

U toku svog prvog mandata, Obama se optimistično zalagao za poboljšavanje odnosa sa Rusijom. Belu kuću napušta sukobom Vašingtona i Moskve najgorim od Hladnog rata.

Američka komanda od 4.000 vojnika, tenkova, oklopnih vozila pristigla je u Poljsku, dok su stotine marinaca stigli u Norvešku, a vojske ima i u Ukrajini. Hiljade nemačkih, holandskih, britanskih i kanadskih trupa trebalo bi da pristignu u Estoniju, Letoniju i Litvaniju do aprila – što je najveće gomilanje trupa na ruskoj granici od operacije Barbarosa 1941.