Od "sličnog gripu" obolelo 100.000, antibiotici ne pomažu

To predstavlja povećanje u odnosu na isti period prošle sezone.

Do sada su potvrđena dva tipa virusa infulence A (H3) i infulenca tip B, a među laboratorijski potvrđenim slučajevima najčešće je zastupljen podtip virusa gripa A (H3), objavljeno je na sajtu Batuta, gde je takođe navedeno da je u odnosu na prethodnu nedelju broj novoobolelih u porastu.

Prema izveštaju koji je objavio Batut, od 2. januara do 8. januara 2017. godine Institutu za javno zdravlje Srbije prijavljeno je 26.275 slučajeva oboljenja sličnih gripu, a u odnosu na prethodnu izveštajnu nedelju, broj obolelih od oboljenja sličnih gripu je 1,3 puta veći.

Najviše obolelih je registrovano kod dece uzrasta do četiri godine, a potom i kod onih koji imaju od pet do 14 godina.

Prema prijavama pristiglim Institutu za javno zdravlje Srbije, do sada su potvrđeni slučajevi gripa sa teritorije Grada Beograda, Južnobačkog, Raškog, Južnobanatskog, Pčinjskog, Jablaničkog, Mačvanskog, Severnobačkog, Srednjebanatskog, Severno-banatskog, Braničevskog, Zlatiborskog, Podunavskog, Pomoravskog, Sremskog i Kolubarskog, Zaječarskog, Nišavskog i Šumadijskog okruga.

Zavod za javno zdravlje Pančevo je prijavio epidemiju gripa lokalnog tipa u naseljenom mestu Omoljica.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Zavod za javno zdravlje Požarevac, Zavod za javno zdravlje Užice, Zavod za javno zdravlje Šabac, Zavod za javno zdravlje Ćuprija, Zavod za javno zdravlje Valjevo su prijavili epidemije gripa na teritorijama svoje nadležnosti, odnosno Grada Beograda, Braničevskog, Zlatiborskog, Pomoravskog, Mačvanskog i Kolubarskog okruga.

Institut za javno zdravlje Vojvodine prijavio je Institutu za javno zdravlje Srbije pet smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od gripa.

Umrli su bili hronični bolesnici i prethodno nisu bili vakcinisani protiv gripa, dok je kod jedne umrle osobe vakcinalni status nepoznat.

S obzirom na karakteristike prenosa virusa gripa, pored preporuka za jačanje imuniteta, preporučuju se opšte mere prevencije, izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama, redovno pranje ruku i izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta prljavim rukama, higijena disajnih puteva ...

U predstojećem periodu posebnu pažnju je potrebno obratiti na posete pacijentima u bolnicama, kao i osobama smeštenim u gerontološkim centrima.

Ukoliko osoba ima blagi oblik bolesti preporučuje se izolacija i nega kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata.

Simptomatska terapija podrazumeva mirovanje, nadoknadu tečnosti, upotrebu lekova za sniženje povišene telesne temperature, a upotreba antivirusnih lekova sprovodi se samo po preporuci lekara.

Antibiotici nisu delotvorni u lečenju ove bolesti, podseća Batut.