"Evropskoj uniji treba FBI"

On je rekao da je to neophodno kako bi evropski građani znali ko tačno ulazi u njihove zemlje.

Išinger je danas, u intervjuu za "Dojče vele" na temu bezbednosti u doba terorizma, ali i budućnosti EU i NATO-a u doba Donalda Trampa, ocenio da je bezbednost "i problem i dobra prilika".

"Uradili smo dovoljno u prošlosti, ali je istina da su mnogi ljudi, ne samo u Nemačkoj već i u drugim zemljama, postali isfrustrirani naporima EU da pruži veću bezbednost", kaže nemački diplomata.

Istovremeno, ukazuje on, bezbednost pruža i priliku da, ukoliko EU uspe da deluje jedinstveno i učini više kako bi obezbedila da i spoljna bezbednost i unutrašnja bezbednost budu zagarantovane i poboljšane, prihvatanje EU kao projekta dobije novi podstrek.

"Pitanje je šta se može učiniti da se do maksimuma poboljša unutrašnja koordinacija i koordinacija na nivou EU, jer, kako građani Unije to vide, nije prihvatljivo da u Evropu dolazi ogroman broj građana a da pri tom ne znamo ko nam tačno ulazi u zemlje", objašnjava on.

Išinger napominje da je on sam zagovornik dobrodošlice izbeglicama koji dolaze iz očajničkih situacija kakva je u Siriji, ali naglašava da EU, istovremeno, mora biti sposobna da prati te ljude dok prelaze iz Italije u Francusku, Nemačku, Belgiju...

"Od onih sam koji veruju da je ono što nam je zaista potrebno u EU neka vrsta evropskog FBI-ja, vrsta policijske operacije na nivou EU koja može da uhvati počinioca zločina, čak i ako on prelazi preko granica", ističe Išinger, dodajući da je deo problema to što EU ima otvorene granice, a nema odgovornosti jedne službe na nivou Unije.

On upozorava da je situacija sada izuzetno opasna i predviđa da će 2017. biti godina neizvesnosti bez presedana, vojnih rizika i ogromnih opasnosti ne samo po EU, već i po spoljnu bezbednost Unije pri čemu, kaže, misli na Rusiju, terorizam i druge pretnje.

"Zato mislim da je ovo pravi trenutak da EU načini korak napred i osnuje odbrambenu uniju, udruži resurse u oblasti odbrane i unutrašnje bezbednosti", navodi Išinger.

On, takođe, izražava zabrinutost zbog mogućnosti da se strani faktor umeša u izbore neke zemlje, kao što SAD tvrde da im se dogodilo s ruskim hakovanjem.

"Ako je to moguće u SAD, onda će to, očito, biti moguće i u Evropi. Imaćemo ne samo manipulacije putem lažnih informacija koje će doneti pojedinci ili grupe, ili neke desničarske ili levičarske radikalne grupe, već i od strane nekih vlada koje mogu praviti problem. Takav je, ukratko, novi svet i moramo za njega biti spremni", ističe Išinger.

Kad je reč o odnosima sa Rusijom, on kaže da je apsolutno za dijalog sa tom zemljom na svim nivoima, ne samo na nivou ministara spoljnih poslova, već i vojnih lidera, ali s tim da EU nastupi jednoglasno.

Smatra i da je strateški dijalog između Vašingtona i Moskve u interesu Evrope, ali napominje da takav dijalog to ne sme ići na štetu evropskih interesa.

"Ja bih, recimo, bio apsolutno protiv sporazuma koji bi doveo do slabljenja Ukrajine. Ne bi trebalo dozvoliti ni dogovore "iznad glava" zabrinutih evropskih saveznika - baltičkih država, Poljske i drugih saveznika iz NATO-a", kaže on.

Išinger izražava nadu da će administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa potvrditi primarni značaj NATO alijanse, mada smatra da će "Tramp u narednih nekoliko meseci videti da sa Putinom to nije lako".

Nemački diplomata kaže da je zabrinut za budućnost NATO jer, kako navodi, ne može da veruje da "SAD izražavaju sumnje u vezi sa jedinom međunarodnom obavezom koja je donela toliko koristi SAD".

"Evropljani su uvek bili najbolji američki partneri. Posvećenost NATO-u nije samo vrsta dobrotvornog priloga Evropi, već i važan deo američke uloge u svetu", ističe Išinger.

On kaže da ne brine toliko da će Amerika odustati od NATO-a, ali da brine da li će NATO biti kadar da se odupre izazovima kakve danas predstavljaju Rusija i druge pretnje uključujući one sa Bliskog istoka.

"Moramo učiniti više za našu odbranu, i mi u Evropi moramo više da udružujemo naše resurse. Neodgovorno se ponašamo kad je reč o troškovima na polju odbrane. Pojedinačno trošimo na naoružanje, a mnogo bismo uštedeli kada bismo to kolektivno činili", naglašava Išinger.

Prema njegovim rečima, na Evropi je da ustane i kaže svetu da je zapravo veoma moćna, što i jeste, pod uslovom da nastupa jednoglasno.

"Mnogo bolju sliku bismo mogli da projektujemo u svetu kada bismo bili jedinstveniji, i to je naš zadatak u 2017. godini", zaključuje Išinger.