Plenković: Nema dileme, Hrvatska je lider u regionu

On je istakao da će insistirati na rešavanju otvorenih pitanja sa susedima, te da bi voleo da njegova vlada bude "problem solving" vlada.

Ne skrivajući zadovoljstvo pozicijom Hrvatske, Plenković u novogodišnjem intervjuu za Jutarnji list nabraja šta je do sada postignuto.

Ističe posebno reagovanja koja mu dolaze od kolega iz Evropskog saveta i iz EPP-a, te spominje stabilan međunarodni položaj.

"Ispada da smo svetionik u političkim trendovima koji se zbivaju oko nas", kaže Plenković, koji je na čelo hrvatske vlade došao iz Evropskog parlamenta.

Insistiraće, kaže, na rešavanje otvorenih pitanja prema susedima i dodaje da su svi problemi identifikovani.

"Voleo bih da moja vlada bude 'problem solving' vlada. Svi su problemi identifikovani, a ove četiri godine koje su pred nama pokušaćemo da rešimo što više preostalih otvorenih pitanja koja datiraju iz vremena Miloševićeve velikosrpske agresije na Hrvatsku. Tu je pitanje granica, rešavanje ratnih zločina, sudbine nestalih, kulturnih dobara, prava hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, pa do hibridne regionalne jurisdikcije za ratne zločine, koju Srbija ima u svom zakonu. Želimo, dakle, rešiti sve što opterećuje odnose sa Srbijom, a u pogledu BiH bitan je instinkt da je Zagreb svojevrsni most Sarajeva prema Briselu", rekao je.

Na pitanje kako gleda na ostale zemlje u regionu, Plenković koji region naziva jugoistokom Evrope, kaže da tu postoje dva bitna fenomena.

"Jedan je taj da je Junker na početku svoga mandata predsednika EK pre nešto više od dve godine rekao kako za vreme njegovog mandata neće biti novih pristupanja. Ma koliko da je to realistično, i ja ga razumem, u budućnosti bih bio oprezan s takvim rečenicama jer one otvaraju politički prostor brojnim drugim globalnim akterima i daju im značajniju poziciju na jugoistoku Evrope nego što bi je imali da je proces približavanja EU brži", rekao je Plenković.

Kao drugi fenomen naveo je to da Hrvatska mora da pomogne, kako kaže, demokratskoj zrelosti svih zemalja na jugoistoku Evrope.

"Svedočimo političkim blokadama, nemogućnosti normalnog političkog dijaloga između pozicije i opozicije u nizu zemalja, bojkotu parlamenata. Sve su to signali koji onemogućuju dinamičniju politiku EU", naveo je hrvatski premijer.

Plenković kaže da je HDZ, na čijem je čelu, stranka desnog centra koja vodi dobru politiku i koja nije zatvorena za suočavanje s prošlošću.

"Mi to nismo učinili jer smo imali važnijih prioriteta. Predsednik Franjo Tuđman je svojom politikom okupljanja i pomirenja te jedinstva domovinske i iseljene Hrvatske u kontekstu srpske agresije ta pitanja odgodio za neka druga vremena. Mislim da je vreme da se to pitanje u ovom mandatu reši", rekao je.

Upitan na koji način će to pitanje rešiti, Plenković kaže da će to biti na način kao što je rečeno da će biti rešeno pitanje spomen ploče sa ustaškim pokličom "Za dom spremni".

Plenković, naime, ponavlja da ne odustaje od formiranja komisije koja će se baviti simbolima, ali i svim totalitarnim režimima dvadesetog veka.

"Dakle prema nacizmu, fašizmu i komunizmu, te rešiti pitanja simbola", rekao je.

Govoreći o najavi predsednice Kolinde Grabar Kitarović o obnovi ratnog vazduhoplovstva Hrvatske, Plenković kaže da je zbog "politički specifične" ove godine (2016) moralo biti odloženo donošenje odluke o zadržavanju ili napuštanju sposobnosti samostalne zaštite vazdušnog prostora, što je inače predviđeno dugoročnim planom razvoja Oružanih snaga Hrvatske za period do 2014.

"Tačno je da postoje sugestije o tome da moramo zadržati borbeno ratno vazduhoplovstvo. To je nacionalni interes i sposobnost koju je, izgubite li je jednom, gotovo nemoguće ponovno vratiti. Smatram da je nužno u ovom pitanju postići širi nacionalni konsenzus svih relevantnih stručnih i političkih činilaca, pogotovo imajući u vidu da se radi o znatnim financijskim sredstvima. Moramo doneti promišljenu odluku jer će ona uključivati ne samo moju nego i nekoliko sledećih vlada s obzirom na to da će proces uvođenja novog borbenog zrakoplova biti dugogodišnji projekt. Naše odgovore na povećane sigurnosne ugroze razvijaćemo unutar okvira Zajedničke spoljne bezbednosne politike EU i NATO", rekao je Plenković.