Italija pred sudbinskim referendumom: Šta nose "da" i "ne"

Nakon što su Britanci glasali za izlazak iz Evropske unije i Amerikanci izabrali Trampa za predsednika, taj referendum doživljava se kao sudbinski.

Cilj referenduma je smanjenje ovlašćenja i veličine Senata, donjeg doma italijanskog parlamenta, a prema ocenama anlitičara, predsedniku vlade bi bila data mnogo veća ovlašćenja.

Italijanski premijer Mateo Renci pozvao je u petak Italijane da podrže ključni referendum o ustavnim promenama, poručivši da bi Italija mogla da postane najsnažnija evropska zemlja ukoliko ishod glasanja bude pozitivan.

"Ova nedelja bi mogla da promeni živote naše dece. Nismo u pitanju ni mi, niti ijedna politička partija, već deca", rekao je Renci, obrativši se velikom broju okupljenih ljudi u svojoj rodnoj Firenci uoči referenduma koji bi mogao da iz korena promeni njegovu karijeru, prenosi Rojters.

Renci je, uputivši sinoć poslednji apel Italijanima pred referendum, naglasio da bi pobeda pristalica njegovog predloga reforme "pružila Italijanima mogućnost da ispišu stranicu istorije".

"Ako pobedi "da", Italija će postati lider u Evropi", istakao je premijer, koji je obećao da će odmah staviti veto na budžet EU kako bi primorao italijanske partnere da njegovoj zemlji više pomognu u rešavanju problema s prilivom migranata koji pristižu na italijanske obale.

Prema rezultatima većine anketa, očekuje se da će Italijani da zaokruže "ne" i odbace reformu Ustava.

S obzirom na promene izbornog zakona koje su stupile na snagu još letos, reforma ustava olakšala bi rad vlade.

Stranka, koja ubuduće osvoji 40 odsto glasova, u parlamentu bi dobila apsolutnu većinu. Ojačana na takav način, ona bi mogla da sprovodi hitno potrebne reforme.

Upravo to je oduvek bila slabost italijanske politike - ta zemlja je u poslednjih 70 godina imala 63 vlade.

Premijer Renci najavio je da će podneti ostavku ukoliko Italijani na referendumu budu odbili reforme, ali je kasnije revidirao stav.

Uoči italijanskog referenduma finansijska tržišta su nervozna. Dobit na italijanske državne obveznice se udvostručila na više od dva odsto - što pokazuje da nesigurnost kod investitora raste.

Verovatnoću da će Italija da napusti monetarnu uniju, firma za savetovanje o investiranju Sentix, procenjuje u međuvremenu na 19,3 odsto - što je više nego ikada ranije. Oni se pri tom pozivaju na anketu sprovedenu među hiljadu finansijskih stručnjaka.

Činjenica je da loša ekonomska situacija slabi Rencijevu poziciju. Još uvek je oko 12 odsto Italijana bez posla, a među mladima je nezaposlenost i mnogo viša - 40 procenata. Privredni učinak je danas niži nego pre deset godina, a zaduženost države iznosi više od 130 odsto bruto društvenog prihoda. To je u evrozoni, nakon Grčke, najveća zaduženost.

"Ne" na referendumu je za mnoge Italijane mogućnost da daju oduška svom nezadovoljstvu. To je "Ne" neoliberalnim reformama, "ne" merama štednje, "ne" establišmentu, "ne" evru i Evropskoj uniji.

"Tramp je pokazao da može da se uprkos svemu i svima, pobedi", kaže Mateo Salvini, šef desno-populističke stranke Liga za sever.

"Ne" bi moglo da izazove šok na finansijskim tržištima, strahuje Evropska centralna banka (ECB).

"U zavisnosti od stepena šoka, potrebno je da odvagamo da li nešto moramo da uradimo ili ne", rekao je zamenik predsednika ECB Vitor Konstancio.

Već četiri dana nakon referenduma, ECB bi sa sastanka veća banke mogla da pošalje signal kako bi umirila tržišta. Dalje ublažavanje monetarne politike bi, naravno, ionako već glasne kritike iz Nemačke dodatno pojačalo.