Snaga desnice u Evropi uskoro će biti poznata

Izbori za pretežno ceremonijalnu funkciju predsednika smatraju se barometrom za druge zemlje Evropske unije koji će pokazati kako bi populistički kandidati u drugim članicama Unije mogli da prođu na predstojećim izborima.

Austrijanci će birati između dva kandidata oprečnih stavova – bivšeg lidera Zelenih Aleksandra Van der Belena i Norberta Hofera iz antiimgrantske Slobodarske partije Austrije (FPO). Prema anketama, kandidati se nalaze rame uz rame pa bi Norbert Hofer, koji je izgubio u drugom krugu izbora u maju, koji su potom bili poništeni iz proceduralih razloga, mogao da postane prvi predsednik iz neke ekstremno desničarske partije u Evropskoj uniji.

Hofer je 45-godišnji inženjer koji se probio kroz partijske redove i najavio svoju kandidaturu za mesto predsednika kao jedan od troje predsedavajućih donjem domu parlamenta Austrije. Od objavljivanja kandidature prošle godine, Hofer se nametnuo kao jedna od vodećih ličnosti svoje desničarske FPO.

Vešt govornik sa spremnim osmehom, Hofer s lakoćom menja stil, ton i sadržaj svojih poruka - od umerenog kada se obraća neodlučnim biračima do polemičkog sa pristalicama FPO, kada igra na kartu njihovih evroskeptičkih i antimigrantskih osećanja.

Van der Belen (72) na izborima učestvuje kao nezavisni kandidat, ali ima podršku Zelene stranke u kojoj je do 2008. imao visoku funkciju.

Bivši profesor ekonomije neobaveznijeg imidža emigrirao je iz Estonije sa roditeljima kao dete. Vrlo glasno podržava Evropsku uniju, zagovara liberalnu migrantsku politiku i često upozorava na ono što vidi kao direktno skretanje Evrope ka populizmu i nacionalizmu.

Glavno pitanje izbora je politički kurs Austrije i u određenom smislu Evropske unije.

Pobeda Hofera značila bi skretanje Austrije na desno, što bi pozdravili drugi populistički evroskeptični političari u EU, oni na vlasti ili oni koja žele da dođu na vlast, navodi agencija AP.

Sa druge strane, pobedu Van der Belena bi sa zadovoljstvom dočekali lideri koji podržavaju Evropsku uniju koji se protive nacionalističkoj politici, uznemireni zbog rastuće desnice pred ključnim nacionalnim izborima u Francuskoj i Holandiji iduće godine.

Trka za novog predsednika trebalo je da bude završena u maju, kada je Van der Belen pobedio Hofera za manje od jednog procentnog poena.

Međutim FPO nije priznala rezultat izbora tvrdeći da su zabeležene brojne neregularnosti tokom glasanja. Ustavni sud je 1. jula odlučio da će izbori biti ponovljeni. Tako su ponovljeni izbori bili zakazani za oktobar ali naknadno odloženi za 4. decembar zbog neispravnosti glasačkih listića.

Pravo glasa na izborima ima oko 6,4 miliona austrijskih državljana. Glasačka mesta biće u većini mesta otvorena od 08.00 do 17.00, po lokalnom vremenu.

Prvi rezultati biće poznati sat po zatvaranju birališta. ;Ako trka bude bila tesna kao u maju, pobednik izbora će biti poznat tek nakon prebrojavanja dopisnih glasova tako da bi ime novog predsednika bilo poznato u ponedeljak ili utorak.