“Ko je kriv za smrt naše dece - više nemamo kog da pitamo”

Ona je preminula od sepse nakon operacije čukljeva na toj klinici u septembru 2006. godine, a nakon deset godina je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu kojom su lekari bili osuđeni na po 15 meseci zatvora.

Sudbina višegodišnjeg suđenja i na kraju oslobađajuća presuda Apelacionog suda zadesila je i roditelje stradalih Boška i Marije Radišić.

Boro i Selena Radišić iz Uba sedam godina su čekali da sud utvrdi ko je kriv za smrt njihovog sina i ćerke koji su se ugušili u požaru u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu sredinom godine pravosnažno je Zdenku Veršegi (63) oslobodio optužbe da je odgovorna za smrt brata i sestre Boška i Marije Radišić, koji su nastradali u požaru u junu 2009. godine.

Prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu, koja je preinačena, Zdenka Veršegi je bila osuđena na tri i po godine zatvora zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti.

Na teret joj je bilo stavljeno da je ostavila upaljenu grejalicu u svom stanu u prizemlju zgrade, u Kraljevačkoj ulici na Voždovcu, a potom otišla u šetnju i ostavila je bez nadzora. Ubrzo je izbio požar koji je zahvatio ceo stan, a stepenište višespratnice napunilo se gustim dimom. Boško i Marija Radišić su se ugušili na stepeništu zgrade, a povrede i trovanje ugljen-monoksidom zadobilo je još nekoliko stanara.

Prvi osnovni sud dva puta je Zdenku Veršegi proglašavao krivom, a Apelacioni sud je prvu presudu ukinuo, a drugu je preinačio u oslobađajuću.

Mesecima nakon odluke Apelacionog suda roditelji Marije i Boška pitaju se kako je moguće da tokom sedmogodišnjeg procesa dva suda donesu oprečne odluke i pitaju se koji je od dva suda pogrešio. Ali jedno pitanje najviše muči roditelje koji dane provode uz grobove svoje dece.

“Ostaje pitanje koje ponavljamo više od sedam godina, a na koje nismo dobili odgovor - ko je kriv? Više nemamo ni koga da pitamo. Poslednjih godinu i po dana suđenje se odvijalo bez našeg znanja, rekli su nam da nemaju obavezu da nas zovu. Dan pred poslednje ročište dobili smo poziv, a dve nedelje kasnije i presuda je stigla na našu kućnu adresu. Javni tužilac sada izriče žalbu na povredu zakonitosti, ali to ne može da promeni odluku Apelacionog suda, a mi i dalje nemamo odgovor na pitanje ko je odgovoran za požar u kome su naša deca stradala”, kažu neutešni roditelji.

Požar u zgradi u Kraljevačkoj ulici izbio je nešto pre ponoći 2. juna 2009. godine u prizemlju višespratnice. Obdukcijski nalazi su pokazali da je smrt Marije i Boška usled trovanja ugljen-monoksidom nastupila 3. juna u 1.30h, a ubrzo potom njihova tela pronađena su na stepeništu zgrade.

“Boško i Marija su poginuli 3. juna 2009. godine, a sud ih je ponovo ubio”, ogorčeni su roditelji. “Mogli su oni i da je nagrade i da je osude na najtežu kaznu, nama to neće decu vratiti, ali valjda je važno zadovoljiti pravdu”, ističu oni i dodaju da su ih posebno pogodila veštačenja tokom višegodišnjeg sudskog procesa u kojima se utvrđivalo da li je grejalica najpre zapalila štok vrata ili zavesu, da bi na kraju Apelacioni sud u obrazloženju oslobađajuće presude naveo da nije dokazano da je nehat, odnosno upaljena grejalica Veršegijeve izazvala požar, jer veštaci nisu mogli sa sigurnošću da utvrde odakle je plamen buknuo.

“Suđenje je dovedeno do apsurda, a naše dece nema”, kažu roditelji Marije i Boška, koji ne mogu da se pomire sa odlukom suda da krivac za smrt njihove dece ne postoji.