Crna statistika: Šta Srbe tera da dignu ruku na sebe

Ekonomska kriza i osećaj beznađa neki su od razloga zbog kojih ljudi odluče da sebi oduzmu život.

Najviše suicida je u Vojvodini, ali se poslednjih godina jug Srbije približio toj crnoj statistici.

Prvi radni dan ove nedelje među prvima vest da je 67-godišnja Nišlijka skokom u reku oduzela sebi život.

Starica skočila sa četvrtog sprata, pucao sebi u usta, obesio se muškarac - sve češći naslovi na stranicama crne hronike.

I statistika kaže da se na jugu Srbije povećava broj onih koji se odlučuju na ovaj korak.

Prema podacima PU Niš, na teritoriji koju pokriva ova uprava, u prvih deset meseci ove godine 44 osobe sebi su oduzele život, dok je u istom periodu lane to učinilo 35 ljudi, a tokom cele 2015. njih 38.

Građani kao razloge navode sledeće:

- Ukupna životna situacija, tenzije, stresovi koje smo doživeli poslednjih 20 godina, sve to utiče na ljude.

- Siromaštvo prvenstveno, ljudi su psihički labilni.

- Para nema, ako se i zaposliš , sa tim parama ne može da se izađe na kraj.

- Dojadilo je sve, vidite kako se živi.

Na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu kažu da je sa godinama tranzicije i ekonomske krize povećan broj pacijenta koji su pokušali suicid.

"Činjenica je da ovde kod nas na jugu standard ljudi dramatično pada, i ne samo to, praktično je egzistencija ljudi ugrožena i da u jednom trenutku ne vide mogućnost dalje perspektive", navodi dr Zagorka Stevanović, neuropsihijatar.

I na Klinici za psihijatriju KC Niš kažu da je trećina hospitalizovanih zbog pokušaja samoubistva to učinilo zbog nemogućnosti da se izbore sa životnim problemima.

"Počev od teške bolesti u porodici do ekonomskih razloga, mnogo je ljudi koji gube posao i nisu u mogućnosti da nađu drugi i samim tim otvaraju se porodični problemi, nemogućnost školovanja dece i čitav niz drugih problema", objašnjava dr Snežana Manojlović, psihijatar.

Ugrožena egzistencija, stres, usamljenost – sve je više okidača za depresivna stanja, ali se ljudi, najčešće zbog predrasuda, teško odlučuju da potraže pomoć.

"Predrasude postoje vezano za okolinu, ali i lične. Znate, to ako ja odlazim kod psihijatra, i drugi znaju da sam pacijent određene ustanove, može da stvori određeni otpor prema ljudima kojima smo okruženi", kaže dr Zagorka Stevanović, neuropsihijatar.

"Pre svega što se osobe sa mentalnim smetnjama i dalje doživljavaju kao osobe koje imaju problem koji je neprihvatljiv ili na neki način plaši i zabrinjava njihovu okolinu", dodaje dr Snežana Manojlović, psihijatar.

Doktorka Manojlović dodaje da je prvi korak u rešavanju problema razgovor sa najbližima i ističe značaj edukacije šire populacije u smislu kako prepoznati i reagovati kada neko iz okoline pokazuje znake suicidalnosti.