Temperatura sve niža, migrantima sve teže, došli i Kubanci

U to se uverila naša ekipa. Takođe, beogradska prihvatilišta su puna pa se oni koji izraze nameru za azli upućuju u druge krajeve Srbije. Temperatura je sve niža a život migranata sve teži.

Temperature noću sve su bliže nuli i zamislite da po takvom vremenu morate da jedete i spavate na klupi u parku, Takva je situacija sa oko 1000 migranata u parkovima oko autobuske stanice. Uglavnom su iz Avganistana i Pakistana pa zato i ne čudi što su nervozni i sve češće se međusobno sukobljavaju. Ipak, u policiji koja ih obezbeđuje nezvanično saznajemo da nemaju mnogo posla osim što razdvajaju grupe mogranata koje se potuku. B92 u policiji ponovo nije uspela da sazna kakva je situacija, koliko tačno ima migranata te koliko policajci rade i kakve su to povećane mere bezbednosti koje je prošle nedelje najavio ministar Stefanović.

"Kampovi su puni i nema mesta. A i da ima ne bh išao jer mislim da ce nas odatle policija odvesti do Preševa i onda nazad do Makedonije i Grčke što me praktično vraća na pocetak puta. Hladno nam je i nemamo toplu garderobu. Moji prijatelji i ja ostajemo ovde dok se granice ne otvore", kaže Hamza iz AVganistana.

U Hamzaijevu tvrdnju uveravamo se i u prihvatnom centru u Krnjači. Svih 1100 kapaciteta je popunjeno uglavnom Avganistancima i Pakistancima. A verovali ili ne ima i onih kojima Srbija jeste obećana zemlja.

Došla je i jedna porodica sa Kube. Od sinoć su u Srbiji i izrazili su nameru za azil. Na aerodromu ih je srela ova Beograđanka i pošto su došli gotovo bez stvari donela im svoje.

"Štedeli smo novac pola godine i došli u Evropu jer želimo bolju budućnost za porodicu. Na internetu smo videli da nam za Srbiju ne trebaju vize i tako smo odlučili da dođemo ovde. Ja sam u Havani radila kao učiteljica, moj brat na građevini. Nadamo se da ćemo negde naći posao", navodi Nina Rios sa Kube.

Pošto mesta u Krnjači nema, posle lekarskog pregleda poslati su u prihvatilište u Dimitrovgradu. To će biti prva stanica ka boljem životu kome se nadaju. Za to vreme, istu nadu gaji i jedna avganistanska porodica. U kampu su 3 meseca što je bilo dovoljno da njihova deca nauče i srpski jezik