Kako i zašto zamrznuto krijumčareno meso stiže do Srbije?

"Ista osoba tri puta je pokušala da krijumčari meso, što pokazuje da krijumčari ne prezaju ni posle prvog postupka, već se usuđuju i dalje", kaže za Tanjug načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina Ivan Ribać.

Carinska služba se slučajevima krijumčaranja mesa u poslednje vreme sretala uglavnom na jugu centralne Srbije, odnosno najčešći pokušaji krijumčarenja bili su preko AP Kosova i Metohije u centralnu Srbiju.

Uglavnom se radilo o mesu iz robnih rezervi, koje je na KiM ušlo preko Albanije i Makedonije, a bilo je namenjeno "sivom tržištu", odnosno preprodaji na pijacama i buvljacima, kažu u Upravi carina.

U toj instituciji, navode međutim, da nisu primetili da se ta pojava u poslednje vreme, događa učestalije nego ranije.

Krijumčarenje i ilegalni promet mesa osim što predstavlja kršenje više zakona, nosi i povećani rizik od ugrožavanja zdravlja ljudi i životinja što ga, samim tim svrstava u krivično delo, kažu nadležni.

Ishod je najčešće novčana kazna i, istovremeno, zaštitna mera oduzimanja robe, a ukoliko se, ipak dogodi da ista osoba više puta bude "uhvaćena" u prekršaju, kao što se dogodilo u Vranju, slede ozbiljnije sankcije - pokreće se krivični postupak.

Kada je reč o hrani, odnosno namirnicama biljnog i životinjskog porekla, u postupku redovnog uvoza je obavezna kontrola granične veterinarske i fito-sanitarne inspekcije, jer bez propisane isprave o ispravnosti koju one izdaju ni meso, a ni druge namirnice namenjene ljudskoj ishrani ne mogu da uđu u zemlju.

Kako objašnjavaju u upravi, ne postoji kategorija "nelegalno uvezene" robe, već ukoliko je "nelegalna" roba, to znači da je zapravo prokrijumčarena.

"Za takvu robu nisu plaćene dažbine i nju ne prati dokumentacija koja bi bila garant njene zdravstvene ispravnosti. To znači da ne može da se desi da nešto što se legalno uvozi preko za to određenih graničnih prelaza "prođe" bez kontrole i kompletne prateće dokumentacije", objašnjavaju u Upravi carina.

Ribać je naveo da je stručnost i osposobljenost radnika Uprave carina na visokom nivou pa su pojačane kontrole svih odeljenja i ekipa.

Što se tiče dalje procedure, ukoliko carinski službenici otkriju krijumčareno meso, bilo na prelazu ili u dubini teritorije, oni ga oduzimaju i predaju inspektorima Uprave za veterinu.

Potom inspektori uglavnom nalažu uništenje takvog mesa ili ukoliko ustanove da je još uvek za upotrebu, upućuju ga u Zoološke vrtove za ishranu životinja.

"Što se tiče kazni, Uprava carina nema mogucnost autonomnog vođenja krivičnog postupka, mi pokrećemo prekršajni postupak protiv počinioca i ako ima elementa krivičnog dela u saradnji sa kolegama iz MUP-a, predajemo lice i predmet njima i oni pokreću postupak", objasnio je sagovornik Tanjuga.

U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede kažu da je uvoz mesa je dozvoljen isključivo iz proizvodnih objekata ,koji su pod kontrolom državne veterinarske inspekcije zemlje porekla, i ukoliko je sistem veterinarske kontrole najmanje ekvivalentan sistemu propisanom u Srbiji.

"Svaku pošiljku mora da prati originalni veterinarski sertifikat, overen od strane službenog veterinara države porekla, kojim se daju zvanične garancije o poreklu i zdravstvenoj ispravnosti mesa", kažu u toj Upravi.

Po prispeću na granicu obavezno se obavlja veterinarska kontrola mesa pre odobravanja carinjenja i puštanja u promet. Meso sme da uđe u Srbiju samo preko odobrenih graničnih prelaza gde je prisutna granična veterinarska inspekcija.

"Kontinuirano se prate dešavanja u vezi prometa mesa u zemlji i inostranstvu, a na osnovu procene rizika obavljaju se i vanredne i ciljane kontrole", kažu u toj upravi.