40.000 Staljinovih agenata o kojima Kremlj neće da priča

Te snage igrale su važnu ulogu u Staljinovim čistkama, a Kremlj bi radije da ta ružna strana istorije ostane skrivena, piše “Vašington post”.

Podaci su objavljeni na sajtu grupe “Memorijal”, a organizacija za ljudska prava je prvi put navela imena onih koji su izvršili oko 700.000 egzekucija u periodu od 1935. do 1939.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u proteklih nekoliko godina revidirao Staljinov legat, hvalio njegovu ulogu u borbi protiv nacističke Nemačke i dovođenja Sovjetskog saveza do statusa velike sile.

“Do sada, ako bi iko pomenuo žrtve, govoreno je da su oni poginuli zbog prirodnih katastrofa, kao što su zemljotresi. Oni su bili žrtve zločina koje su počinili ljudi”, rekao je Jan Rasinski iz grupe “Memorijal”.

Kremlj je imao manje entuzijastičan odgovor, navodi “Vašington post”.

”Ostaviću ovo pitanje bez komentara. Problem je veoma osetljiv”, rekao je potparol Kremlja Dmitrij Peskov za agenciju Interfaks.

U toku Staljinove vlasti, milioni ljudi su zatvoreni ili ubijeni, međutim Sovjetski savez je čistke držao u tajnosti čak i posle Staljinove smrti 1953.

Posle raspada SSSR, Rusi, koji su u velikom broju slučajeva bili povezani sa žrtvama, zainteresovali su se za čistke, a “Memorijal” i druge humanitarne organizacije su poradile na tome da se identifikuju žrtve.

Međutim, pune arhive podataka o KGB i njihovih prethodnika nikada nisu dospele u javnost, a država nikada nije izrazila pokajanje, navodi se u tekstu.

“Rusija nikada nije imala primerenu destaljinizaciju i postoji malo svesti o velikom teroru koje je počinilo rusko društvo. Memorijal radi neverovatno važan posao identifikujući žrtve i njihove mesare”, rekla je Tanja Lokšina, direktorka organizacije “Hjuman rajts voč” za Rusiju.

Do sada Rusi koji su hteli da rekonstruišu istoriju nailazili su na poteškoće.

Ono što je objavio “Memorijal” usledio je nekoliko dana nakon što je tridesetčetvorogodišnji Denis Karagodin saopštio da je ušao u trag muškaraaim koji su učestvovali u ubistvu njegovog pradede, seljaka koji je ubijen 1938. pod optužbom da je špjunirao za Japan.

“Istoričari i stručnjaci do kojih sam uspeo da dođem nisu mogli da veruju da sam došao do takvih dokumenata. Neki su bili šokirani da ti dokumenti i dalje postoje i da zapravo možeš da ih poseduješ. Moguće je i da sam prvi čovek u Rusiji koji je došao do tako nečega”, rekao je Karagodin za radio “Liberti”.

On je rekao da ti podaci predstavljaju “ključ koji može da bude iskorišćen za otvaranje tajne o agentima NKDV”.

On je dodao da mu je praunuka jednog od ubica njegovog pradede napisala pismo u kojem je zatražila oprost.

Jan Rasinski iz “Memorijala” rekao je da arhiva podataka, osim što pomaže ljudima da otkriju sudbinu njhovih rođaka, šalje jaku poruku ruskim liderima.

“Naša vlada ne želi da znamo da je Sovjetski savez bio kriminalna država. Imena kriminalaca su poznata, dozvolite onima koji su izvršili naređenja da znaju da će i njihova imena takođe biti poznata”, zaključio je on.