BBC o Liberlandu i "šefu diplomatije" koji laže i laže...

“Predsednik je preko vode gledao u voljenu državu. Nalazimo se na čamcu na Dunavu. Da se pokušamo iskrcati, hrvatska policija bi nas odmah uhapsila. Liberland je sedam kvadratnih kilometara nenaseljenog močvarnog područja. Ali u glavi Vita Jedličke to je ispunjenje libertarijanskog sna - zemlja bez obaveznih poreza, bez kontrole oružja, a valuta je bitkoin", piše Džolion Dženkins za BBC.

U leto 2015. godine, zajedno s nekolicinom drugih ljudi, tamo je postavio zastavu te je izabran za predsednika.

“Od tada je prikupio gotovo pola miliona potencijalnih građana na internetu. Ima svoju vladu i ambasadore na čekanju, novac od kraudfaundinga i bogate donatore. Samo, ima jedan problem - niko nije uspeo da stupi na Liberland preko godinu dana”, dodaje Dženkins.

To je područje onog što se u pravu naziva terra nullius – zemlja koju ne svojata nijedna država.

“Nakon rata područje je završilo u vlasništvu Hrvatske, koja ga nije prihvatila jer bi to značilo da prihvata nove granice. Srbiji su nove granice odgovarale jer je onda imala više teritorije. Obe su države rekle 'Ne, hvala' Liberlandu. Jedlička je upravo tu video svoju priliku”, piše Dženkins.

Hrvatska možda ne želi teritoriju, ali sigurno ne želi niti libertarijansku utopiju punu oružja na vlastitom pragu.

“Uhvatili su svakog ko je pokušao da uđe na teritoriju. Predsedniku su čak ovog leta zabranili ulazak u Hrvatsku. Ipak, Jedlička ne odustaje lako. Posećivao je libertarijanske konferencije širom sveta, imenovao članove vlade te promovisao Liberland na društvenim mrežama. Ove godine sam se našao s Jedličkom i njegovim ministrom spoljnih poslova Hoseom Migelom Maskijetom. Prešli smo preko granice noću, predstavljajući se kao turisti. Predsednik je imao dva cilja, učestvovanje na regionalnoj konferenciji i žalbu na presudu za ulazak na teritoriju Liberlanda”, dodaje Dženkins.

Učestvovanje na konferenciji bio je pokušaj da sebi digne kredibilitet kao pravi državnik.

“On i ostali Liberlanđani veruju da bi oaza slobodnog tržišta mogla revitalizovati ekonomiju u tom području. Sudski slučaj je bio čudan. Jedlička je nadao da će igzbiti. Naime, da ga sud kazni za ulazak na teritoriju Liberlanda, to bi značilo da je tamo međunarodna granica, zar ne? Na njegovo razočaranje, sud je odlučio da nije nadležan te je slučaj zaključen. Jedličkin plan je da izgradi privremeno naselje na čamcima na vodama Dunava. Ostali čamci će služiti kao mesta za sastanke. Posedovanje zemljišta značilo bi da su im namere ozbiljne, smatra Jedlička. Prvi brod je u dosta lošem stanju te ga je kupio za 30.000€. Ministar Maskijeto nas je pratio na putovanju, ali nešto kod njega mi nije prijalo. Rekao je da je služio kao mirotvorac UN-a na Kosovu, ali nije hteo reći kad. Uvek je govorio stvari koje su bile neistinite, ili netačne. Kad sam se vratio kući malo sam prokopao i otkrio da je sve laž. Pre tri godine predstavljao se kao svetski poznati pijanista i kompozitor. Čak je prema njegovom čudesnom životu trebalo da bude snimljen i film. Kad se sve otkrilo, došlo je do skandala te mu je ekvadorska vlada oduzela titulu počasnog konzula. Da, imao je i to”, ističe Dženkins.

Maskijeto je nestao te se ove godine ponovo pojavio kao Liberlandov ministar spoljnih poslova.

“Kad sam Jedličku izvestio o prošlosti njegovog ministra, bio je šokiran. Maskijeto je dao otkaz. Predsednik mi je pismeno odgovorio te se požalio da baš i nema sreće u odabiru pravih ljudi. ''Nadam se da ću uskoro privući bolje ljude. Možda biste Vi bili zainteresovani da radite za našu obaveštajnu službu?'', napisao je. Istorija nas uči da moramo držati oko i na neprijateljima i na prijateljima. Jedlička ne pokušava nikoga da prevari, za razliku od svog bivšeg ministra. Ali obojica žive u mašti. Ako Hrvatska i Srbija ikad reše granični spor, neće ostati mesta za libertarijanski raj na zemlji. Ali, kako to Jedlička voli reći, sve su države fantazije. Sve su samo u vašim glavama”, zaključuje Dženkins.