"Evropa bez saveznika – strah od Trampa i gubitka Amerike"

Kako piše nemački list Špigl, Evropska unija se suočava s onim što Amerikanci zovu “perfektna oluja“, Putin se bavi ekspanzionizmom kroz nasilje i propagandu, Turska se pretvara u diktatorsku državu, a populisti jačaju u Poljskoj i Mađarskoj.

“A sada, Donald Tramp... Dva dana posle izbora u SAD, Evropa nalazi sebe u miksu neverice i očajanja, prividno zamaskiranom generičkim čestitkama koje se šalju u Vašington. Merkelova je navela da njena saradnja sa Trampom zavisi od njegovog odnosa prema ključnim vrednostima, pritom ga pozvavši da održava slobodu, demokratiju, vladavinu prava i ljudsko dostojanstvo. U normalnim okolnostima, takav način razgovora bi bio odraz drskosti“, piše Markus Beker.

Novinar "Špigla" dodaje da ništa ne izgleda normalno ovih dana, ni u odnosima Evrope i Amerike, niti u bilo čemu.

“Trenutni događaji u Turskoj bi trebalo da budu prvi problem za Evropsku uniju, da nije došlo do Trampovog izbora. Dok građanski rat i dalje bukti u Siriji, Turska igra ključnu ulogu u bezbednosti Evrope, ali ova NATO država klizi u diktaturu i dogovor o izbeglicama Brisela i Ankare može vrlo lako da propadne. U međuvremenu, Erdogan “radi posao“ sa Putinom i nada se da će od njega kupiti raketni odbrambeni sistem“, dodaje Beker.

Prema njegovim rečima, Putinov obožavalac će sada sesti u fotelju predsednika u Beloj kući.

“Izabrani predsednik je bio na meti pohvala ruskog autokrate nekoliko puta, a vlast u Vašington je uporedo sa tim tvrdila da Moskva utiče na izbore u SAD. Činjenica da je Tramp najavio da će tražiti od evropskih saveznika da plate više u NATO dogovoru je izazvala nove zabrinutosti u Evropi, naročito na istoku“, ističe Beker.

Ako evropskim političarima iole pada na pamet neka pozitivna stvar u Trampovom izboru, to je sledeće: Tramp bi mogao da doprinese jedinstvu Evrope, čak i nenamerno.

“Problem, međutim, nije u onome što je Tramp rekao u kampanji, to je najmanje važna stvar. Američki predsednik nije prezentovao ništa što bi moglo da se zove “koherentnom agendom za međunarodnu politiku. Član stranke Angele Merkel Elmar Brok je rekao da je Jozef Staljin bio prvi ujedinitelj Evrope, kao i da Tramp ima šansu da bude drugi, iako ne može nikako da se uporedi sa masovnim ubicom poput Staljina. Strah može da dovede do ujedinjenja, sadašnji strah je da Amerika više neće biti tu za Evropu kao do sada“, navodi Beker.

Stručnjaci navode da će Evropa sada morati sama da se bori za svoje “zapadnjačke vrednosti“.

“To je teško, čak i da je Evropska unija u boljem stanju. Sa odlaskom Britanije, EU je izgubila drugu najveću ekonomsku silu i državu sa stalnim članstvom u SB UN. Evropska ekonomija je nestabilna, a desničarski nacionalisti rastu u Francuskoj, Holandiji, Austriji, Nemačkoj, a već su na vlasti u Poljskoj i Mađarskoj. Mnogi u Briselu strahuju da bi EU mogla da doživi sudbinu SAD, kao i da bi liderka Nacionalnog fronta Marin Le Pen mogla da postane predsednica Francuske, a Frauke Petri iz Alternative za Nemačku naslednica Joakima Gauka. Njena partija bi čak mogla i do kancelarskog mesta, iako je to gotovo nemoguće, ali je i Trampova pobeda izgledala tako“, istakao je Beker.

Prema njegovim rečima, ljutnja prema establišmentu, koja je Trampa dovela na vlast, već je prisutna u Evropi.

“Niko nema odgovor kako joj se suprostaviti. To kaže i liderka Zelenih u Evropskom parlamentu Rebeka Harms, koja ističe da ne zna da li će biti moguća konfrontacija sa nepoverenjem u Brisel, a skepticizam je pojačan i željom za povratkom nacionalističkog identiteta, u trenutku kada su levičarska i desničarska ideologija postale jedna mešavina“, zaključio je Beker.