Analitičari: Hrvatska ne treba da se boji Trampa

Drugi deo hrvatske javnosti se pribojava zbog Trampove nepredvidivosti i radikalnih stavova koje je zastupao tokom kampanje, kažu hrvatski analitičari.

Oni, međutim, smatraju da bojazni ne bi trebalo da bude, bar ne zbog njegove retorike od koje će, uvereni su, odstupiti kad i formalno zasedne na čelo najmoćnije svetske sile.

Vlatko Cvrtila, stručnjak za geopolitiku, kaže da je Tramp u kampanji svašta govorio o nekim aspektima politike koju SAD zasigurno neće voditi.

"Ne očekujem neke radikalne promene politike SAD, jer ipak postoje administracija i državni interesi. Kada bi se menjali neki parametri onako kako je to Tramp najavljivao, to bi štetilo interesima SAD. A on to ne sme napraviti, jer po funkciji mora biti zaštitnik tih interesa", kaže Cvrtila.

Ipak, Cvitila je upozorio na, kako kaže, veliki uticaj državne administracije.

"Postoji nešto što se zove 'duboka država', a to je administracija. U naredna dva i po meseca Tramp će se pripremati za preuzimanje vlasti. U tom će ga vremenu brifovati i upoznavati sa svim što do sada nije imao prilike da sazna", kaže Cvrtila da hrvatski Dnevnik.

Ni ta američka administracije dosad se, kaže, nije mnogo izjašnjavala o ovom našem delu sveta jer na njihovom radaru nismo među najvažnijim tačkama njihove spoljne politike.

"Eventualna promena mogla bi nastupiti ostvare li se najave da će uspostaviti drugačije odnose s Rusijom. Možda bi relaksacija odnosa između te dve zemlje mogla uticati na procese u našoj regiji i svojevrsnu stabilizaciju odnosa na ovom prostoru. Ali nisam siguran da će se SAD uključiti u rešavanje nerešivih pitanja, posebno onih vezanih uz Bosnu i Hercegovinu", smatra Cvrtila.

Tramp je u kampanji zagovarao neku vrstu izolacionizma, za razliku od Hilari Klinton ,koja je govorila da je to nemoguće. No, Cvrtila veruje da će Tramp odstupiti od takvih stavova.

"Sigurno neće voditi takvu politiku, jer bi to značilo da odustaje od pozicije moći SAD-a. Moraće se puno truditi da popravi ono što je govorio u kampanji i prema Meksiku i prema Kini. Biće to za njega dosta zahtevno razdoblje", zaključuje Cvrtila.

Da je buduća spoljna politika SAD još nepoznata upozorava i politikolog Dejan Jović.

"Dosadašnji Trampov fokus je bio na drugim temama. Nije bio čak ni na Evropi, a kamo li na Balkanu, već pre svega na Meksiku, Kanadi, Kini i Rusiji. Može se pretpostaviti da će njegova administracija biti selektivna, da neće ići u intervenisanje posvuda i da neće ići u promene režima, što je bilo glavno obeležje u vreme Klintona. Tramp je u kampanji pokazao prilično razumevanje i za Rusiju i za Tursku, bez obzira na tip režima u tim državama", kaže Jović.

On smatra da će manja zainteresovanost SAD za Zapadni Balkan otvoriti prostor za neke druge velike igrače.

"Pre svega je pitanje hoće li Evropska unija popuniti taj prostor brzim proširenjem. Nažalost, EU zasad ne želi da se širi na celu region, što je po mom sudu potpuno pogrešno. Ako se to ne dogodi, s većom će snagom ući uticaj Rusije i Turske, što će se posebno videti u Bosni i Hercegovini", kaže Jović, koji pretpostavlja da će se upravo to dogoditi, što će pred Hrvatsku staviti velike strateške, političke i bezbednosne izazove.

Jović, naime, navodi da, ako Hrvatska želi da ostane članica NATO-a, moraće da poveća vojni budžet sa 1,38 na dva posto BDP-a.

"Mislim da će pobeda Trampa biti puno više dobrodošla u Republici Srpskoj, Srbiji i Makedoniji, a puno manje kod Bošnjaka i Albanaca na Kosovu i Albaniji. Bez obzira na to da li će preduzimati nešto na Zapadnom Balkanu, uticaće na odnose snaga, strahove i očekivanja raznih političkih rukovodstava u regionu", naveo je Jović za Dnevnik.

Iako su mnogi zabrinuti zbog Trampove pobede, Jović smatra da strahu nema mesta.

"Mislim da je mnogo opasnije da takva osoba osvoji vlast u zemlji kojom vlada diktatura ili pak da postoji verovatnoća da u državu uvede diktaturu. Ovde se radi o demokratskoj zemlji koja je vrlo konsolidovana i u kojoj političar ima velika ograničenja. Bilo bi opasno jedino ako bi uspeo da razbije taj sistem, ali mislim da je to u SAD-u nemoguće. Tamo postoje ozbiljna ustavna i institucionalna ograničenja, mislim da će se Tramp ponašati u skladu s njima", kaže Jović.

IIgor Tabak, analitičar portala Obris, kaže da je Tramp poprilična nepoznanica iz pozicije odbrane i bezbednosti.

"Njegov tim nije poznat javnosti osim jednog savetnika. Očito se oslanja na krug penzionisanih visokih časnika, ali detalji njegovog pogleda na odbranu i sigurnost prilično su neizvesni. Izvesniji su po pitanju ISIS-a i Avganistana, nego Evrope i NATO-a", kaže Tabak, dodajući da je NATO u nekoliko navrata bio u središtu kampanje.

Dok je Klintonova na te stvari gledala prilično klasično i njen izbor ne bi doveo do nekih promena, Tramp je, ukazao je, po tom pitanju bio mnogo radikalniji i doveo je u pitanje celi NATO, s posebnim naglaskom na doprinos pojedinih članica za obranu.

"Preporuka je da svaka članica za odbranu izdvaja dva posto BDP-a, što je u Hrvatskoj poseban problem", upozorava Tabak.

Hrvatska je još 2009. godine odstupila od planova za dostizanje ta dva posto, a u martu ove godine vojni budžet je dodatno radikalno smanjen, uprkos svim zaključcima NATO-a s kojima se saglasio i hrvatski državni vrh.

"Krene li Tramp da ostvaruje svoje pretnje,Hrvatska je u krugu zemalja koje bi mogle biti izložene sankcijama, što će se verojatno morati uzeti u obzir i u predstojećim rebalansima, ali i prilikom izrade novog budžeta", kaže Tabak.

Dodaje da bi to mogla postati tačka žestokog neslaganja novog američkog predsednika i Hrvatske kao male članice NATO-a.

"Hrvatska je u regionu posredno u dodiru s blokovskim zaoštravanjima, a Crna Gora i Bosna i Hercegovina su u još težoj situaciji", naveo je Tabak i dodao da smatra da se izbora Trampa za 45. američkog predsednika Hrvatska ne treba bojati.

Hrvatska je, ukazao je, dokazani saveznik SAD.

"Imamo dobre i konstruktivne odnose. Sva retorika iz kampanje, kad se jednom preslika na državnu politiku, verojatno će morati biti umerenija, postupnija i razrađenija, što je bitno za sve saveznike, bilo velike kao što je EU, bilo male poput Hrvatske", zaključio je Tabak.