Trepča radi, dijalog se...?

Vlasnik Trepče je država Srbija, preko Fonda za razvoj, u iznosu od 58 odsto. Ostatak pripada EPS-u, Progresu, kao i radnicima, kojih je preko 2500.

Pitanje srpske imovine je utemeljeno u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ipak, sve to može da bude mrtvo slovo na papiru, pošto se čini da procene o rezervama cinka, olovka, srebra i nikla mogu da budu jači argument za prištinske vlasti.

"Vlada Republike Srbije je apsolutno protiv ovog nacrta zakona kojim se predviđa ozakonjenje otimanja srpske imovine", kaže Petar Petković iz Kancelarije za KiM.

Posle pitanja imovine Telekoma, potezanje sudbine Trepče od kosovskih vlasti može dodatno da oteža dalje pregovore Beograda sa Briselom. Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević kaže da nije iznenađena što u procesu evrointegracija ima poteškoća.

"Svakako da u procesu evropskih integracija ima, i biće problema, s obzirom na činjenicu da je proces evropskih integracija zapravo unutrašnji proces reformi u Srbiji. Srbija je opterećena još jednim drugim pitanjem, a to je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine koje kao što znate jeste predmet praćenja u jednom od pregovaračkih poglavlja", kaže Tanja Miščević.

Veliki deo rudnika Trepča nalazi se na teritoriji centralne Srbije, dok su na severu Kosova u leposavićkom basenu rudnici Crnac i Belo Brdo. Prema procenama, vrednost Trepče je oko 300 miliona evra i to bez rudnih rezervi. O sudbini Trepče, i vlast i opozicija u Srbiji iznose slične stavove i kažu da će to biti ogromna prepreka za dalji dijalog.

"S jedne strane se navodno vode pregovori, a s druge strane vi zadajete niske udarce ispod stola u toku tih pregovora. Onda se svakako pregovori ne mogu nastaviti kako su do tog trenutka vođeni. Ovo je pokušaj preuzimanja Trepče, direktno pravno nasilje i pokušaj pljačke imovine Republike Srbije", kaže poslanik SNS Zoran Dragišić.

Poslanik SRS Božidar Delić kaže da bi Beograd trebalo da razmisli o prekidu dijaloga.

"Srbija, na kraju krajeva, takođe treba da postavi ultimatum i da, ako treba, i prekine briselske dogovore. Sa druge strane nema fer-pleja, nema jednakih ustupaka, već se samo ide dalje, dalje i dalje", kaže Delić.

Trepčom je od 2000. odlukom nekadašnjeg šefa UNMIK-a Bernara Kušnera do 2006. upravljao direktor te međunarodne organizacije, nakon čega je rudnik podeljen na dva dela, severni srpski i južni albanski, ali se proizvodnja održava samo u severnom delu kompanije.