Ruski obaveštajci žele saradnju sa Srbima, šta će Zapad?

Saradnja srpskih bezbednosnih službi i sa Istokom i sa Zapadom u prošlosti nam je donosila samo koristi.

Pritisci da Srbija svoju spoljnu politiku uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pojačani su i biće sve jači, kaže bivši ambasador u Belorusiji i stručnjak za područje Zajednice nezavisnih država Srećko Đukić.

On, međutim, ističe da Srbija mora aktivnom spoljnom politikom da gradi prostor za samostalnu i autonomnu spoljnu politiku.

“Imajući u vidu da Srbija nije članica EU i nije članica nijednog vojnog bloka, ima veliki interes da očuva tu autonomiju, pa time i autonomiju u saradnji sa bezbednosnim službama“, dodaje Đukić.

Službe bezbednosti imaju potpisane memorandume o saradnji i sa drugim službama, i to nije ništa neobično, tvrdi Đukić, komentarišući predlog Nikolaja Patruševa za potpisivanje memoranduma o saradnji srpskih i ruskih bezbednosnih struktura.

“Memorandum je običan zapisnik, pismo o namerama razmene informacija u domenu u kome postoji zajednički interes. Prema tome, od toga ne bih pravio ništa specijalno. Nije to ništa neuobičajeno. Naprotiv, uobičajeno je“, kaže Đukić.

Službe bezbednosti, bez obzira da li su obaveštajne ili kontraobaveštajne, dodaje on, sarađuju, što je neophodno. Saradnja među bezbednosnim službama postoji tamo gde postoje zajednički interesi i gde postoje uzajamni ciljevi.

“Budući da se nalazimo u izuzetno turbulentnom vremenu, mislim da je veoma važno da i naše službe budu aktivne na međunarodnom planu saradnje. Koliko sam upućen u to, mi smo uvek dobro sarađivali sa službama i Istoka i Zapada i od toga je naša država imala samo koristi“, navodi Đukić.

Patruševljev predlog je, prema Đukićevom mišljenju prihvatljiv, ali, dodaje on, neće naići na odobravanje Zapada. Đukić ponavlja da bi naša zemlja trebalo da ima autonoman stav sve dok Srbija ne postane članica EU i njenih bezbednosnih struktura gde se, kako kaže, nameću neka druga pravila.