Sukob Poljakinja iz Crnog štrajka i katoličkih aktivista

Kako se navodi, zbog svega je morala da interveniše policija.

Hiljade Poljakinja izašle su na ulice u 100 gradova u Poljskoj, u Briselu pred sedište EU i u još nekoliko gradova da ponove Opštepoljski štrajk žena od 3. oktobra.

One su tada uzele slobodan dan, ostavile svoje domaće poslove i prepustile brigu o deci muževima, da bi demonstrirale protiv planova pooštravanja zakona o abortusu.

Ženama u Poljskoj je sada dozvoljen abortus u tri izuzetka - kada je ugroženo zdravlje i život majke, kada je plod teško oštećen i kada je trudnoća plod silovanja ili incesta.

U znatno manjem broju nego tokom prvog Crnog štrajka, kada su na ulicama širom Poljske desetine hiljada žena tražile svoja prava i zahtevale legalizaciju abortusa, Varšavljanke su u nedelju i danas tokom celog dana na raznim mestima organizovale proteste.

Tuča je izbila po podne u centru kod stanice metroa kada su katolički aktivisti bukom vuvuzela počeli da ometaju njihov protest.

Poljakinje nisu oklevale da upotrebe i kišobrane po glavama katoličkih aktivista i policije, inače simbol ovog drugog Crnog štrajka pošto je na prvom 3. oktobra padala kiša, a sada su organizatorke pozivale na drugi štrajk pod parolom "Nije još vreme da odložimo kišobrane".

Policija je uspela da razdvoji dve grupe kordonom i preostale su im samo verbalne čarke i uvrede nad glavama policajaca.

Ugledajući se na žene sa Islanda koje su u prvom takvom štrajku pre 41 godine uspele da se izbore za svoja prava i smanje diskriminaciju, Poljakinje izlaze na ulice u nameri da spreče vladajuću konzervativnu stranku Pravo i pravda da, zahvaljujući komotnoj većini u oba doma parlamenta, pooštri zakon o veštačkom prekidu trudnoće iz 1993. godine, ionako treći najrestriktivniji u Evropi i abortuse potpuno zabrani, čak i kada trudnici preti smrt.

Prvi Crni štrajk 3. oktobra urodio je plodom i poslanici Sejma su 6. oktobra odbacili potpunu zabranu i kazne zatvora za žene koje pobace, međutim lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski je svojim izjavama ponovo naterao Poljakinje da izađu na ulice.

Kačinski je kazao da Poljakinje moraju da iznesu trudnoću do kraja, čak i u slučajevima da će beba umreti u mukama odmah nakon porođaja samo zato da Crkva može tu bebu da krsti, da joj ime i sahrani je.

Jedan od glavnih zahteva ponovljenog Crnog štrajka Poljakinja je da Katolička crkva prestane da diktira ženama lične i intimne odluke, a poljska država da prestane da bude u nekim pitanjima verska država.