"Gadafi? Nek gori u paklu s njegovom Zelenom knjigom"

Objavljena 1976. godine, Zelena knjiga postala je neslužbeni libijski ustav, proglas "trećeg puta" između kapitalizma i socijalizma koji je oblikovao politički, ekonomski i društveni život decenijama izolovane severnoafričke države, prenosi zagrebački “Indeks”.

"Zelena knjiga bila je svuda, u školama, na televiziji, na ulicama", kaže novinar Ahmed, koji zbog osetljivosti ove teme ne želi da otkrije prezime.

Gadafi je svoj "treći put" objavio sedam godina pošto je u državi preuzeo vlast vojnim udarom.

Kako navode, njegova vizija panarabizma i antikolonijalizma ubrzo je ustupila mesto despotskoj vladavini, koja je i dovela do nagomilanog nezadovoljstva u zemlji koje je rezultiralo ustankom 2011. godine.

Tokom Gadafijeve vladavine njegovi ekscentrični citati probijali su do svakog aspekta libijske svakodnevice.

U kućama, fraze iz knjige mogle su se čitati na ambalažama i na deklaracijama namirnica jer sve što se uvozilo pakovala je država. U školama, bile su ključni deo kurikuluma. Citati su se nalazili i u obliku grafita na javnim zgradama.

"Većina od nas to nije čitala, a delove kojima su nas zasipali ionako nismo razumeli", šali se Ahmed.

Gadafi je ubijen u svom rodnom gradu Sirtu 20. oktobra 2011. godine.

Abdelsalam je vlasnik knjižare u Tripoliju. Stoji iza pulta i objašnjava zašto je bacio sve primerke Zelene knjige koje je imao.

"Da je stavim u prodaju odmah bi mi zapalili knjižaru. Već samo posedovanje knjige moglo bi izazvati katastrofalne posledice", kaže Abdelsalam koji takođe ne želi da otkrije prezime.

Od kako je Gadafi zbačen Libija je potonula u haos, suparničke snage bore se za kontrolu nad pojedinim teritorijama i naftnim bogatstvom, centralna vlada je slaba i nema stvarnu vlast nad velikim delovima zemlje.

Iako su već pomalo izbledeli na zidovima uz obalu mora u Tripoliju vidljivi su grafiti koji se rugaju s "Gadafijevim remek-delom". Na jednom se vide i ubijeni bivši vođa i njegova knjiga u kanti za smeće, oko njih naslikani su rojevi muva i natpis: "Gori u paklu zajedno sa svojom knjigom".

Uprkos svemu, neki poput trgovačkog putnika Mahe negde imaju sakriven primerak Zelene knjige. On kaže da je čuva za buduće naraštaje.

"Ta je knjiga svedočila jednom od najstrašnijih poglavlja u istoriji moje zemlje", kaže on.

Iako je pazio na svoj kult ličnosti i prateću raskoš, Gadafi se razlikovao od ostalih diktatora po tome što nije podigao nijedan spomenik pa su ustanici iz 2011. tražili neki simbol režima koji bi mogli 'srušiti'. Ulogu spomenika preuzela je Zelena knjiga, čije su primerke bacali na gomilu i spaljivali.