Zmaj sa 11 nula - četvrt veka Dafine i Jezde

U oktobru 1991. godine, pre tačno 25 godina, osnovana je Dafiment banka. Godinu kasnije i Jezdimir Vasiljević osnovao je Jugoskandik. Eto nama egzotičnog jubileja kojeg više niko ne želi da se seti. Oni koji su imali posla s piramidalnim štedionicama ne žele ni da pomenu to vreme, a mlađi - bolje da ne znaju za njih.

Pošto su ovakve banke, nastale za vreme rata devedesetih, bile višegodišnji deo gradskog inflatornog folklora, bio bi red da se setimo šta su sve stanovnici glavnog grada preturili preko glave. I novčanika.

Tajne piramida

Piramidalne banke nisu bile naša izmišljotina, već su se "pokazale" i u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza, kao i na prostorima koji su manji od onog koji zauzima jedna država, ali imaju dovoljno lakovernih koji žele da ulože novac koji će im biti vraćen oplođen ogromnom kamatom, navode "Novosti".

Istina, za nekoliko godina postojanja brzo su privukle klijentelu, jer su prvi ulagači dobijali ono što im je obećano, dabome, od novca koji su uložili oni koji su posle njih rešili da se naglo obogate.

Rizik ovakvog ulaganja devedesetih događao se paralelno sa vremenom hiperinflacije koja je razorno harala od 1992. do 1994. godine, kada je mučena Jugoslavija obarala svetske rekorde i na tom polju, pa su ovakve finansijske institucije bile sastavni deo opšte ekonomske propasti.

Svi svedoci toga doba se sećaju ove pojave na sličan način: Bilo bi glupo ne uložiti pare uz tako "zanosnu" kamatu kada već svi to čine, pa što da ne probam i ja; jednom sve to mora da pukne, ali valjda neće pre nego što meni ne vrate moj "oplođeni" deo.

Na ta dva postulata podignuto je dve velike i više manjih imperija koje su se urušile istovremeno, uz veliki prasak i jauke onih koji su ostali ojađeni za ogromne svote.

Naša namera nije bila da objasnimo ono što su ulagači dobro shvatili posle kraha, već da se prisetimo ambijenta koji je okruživao filijale i poslovnice ovih banaka u centralnim delovima grada, Sava centru, u poslovnom delu u blizini Hotela "Hajat"...

Idol penzionera

Grupe uglavnom mladih ljudi, dezorijentisanih u vreme kada posla nije bilo, a zaradu je preko noći jela inflacija, dosetili su se kako da dođu do honorara. Rano ujutru bi poslovnice "Dafine" kod "Hajata" delile brojeve na osnovu kojih bi "korisnici bankarskih usluga" dolazili do šaltera za isplatu.

Redovi su bili bukvalno kilometarski, pogotovo oni u blizini Partizanovog stadiona i na Novom Beogradu. Stariji sugrađani, kao i oni nestrpljivi, sa velikim ulozima, plaćali su za brojeve koji bi im omogućili da ranije stignu na red.

Tako su snalažljivi momci naplaćivali svoje usluge preprodajući "Dafinine" brojeve, naravno, za devizne iznose. Zarađivali su na isti način na koji su to radili nekadašnji tapkaroši, preprodajući karte za rasprodate bioskopske predstave.

Temeljnu propast ondašnje ekonomije, baziranu na štedionicama nalik Dafininoj, posebno je analizirao tadašnji asistent Ekonomskog fakulteta Mlađan Dinkić u knjizi "Ekonomija destrukcije - velika pljačka naroda".

On je optužio tadašnju vlast da je osmislila kako "za nekoliko meseci i uz mnogo manje napora može da prikupi onoliko deviza koliko i Zajmom za preporod Srbije za godinu i po. I to bez ikakve obaveze vraćanja." Dinkić je zaključio da "pojava paradržavnih banaka nije došla sa neba, a niti zbog nesređene ekonomije, već je vlast procenila da je to najbolji način za izvlačenje deviza od građana".

Posle ovakvih analiza propali su i Dafina i Gazda Jezda, a Dinkić je osvojio vlast.

Titulu "srpske majke" pronosile su neke čudne ličnosti u našoj istoriji, pa je tako i Dafina Milanović neko vreme bila prozivana spasiteljkom.

Istina, penzioneri su želeli da njenu harizmu prizovu na svoju stranu, pa je neretko bila i "penzionerska majka".

Istorija će je ipak zapisati kao ženu koja je umrla 2008. godine, a da su je tokom mladosti vezivali za finansijske malverzacije zbog kojih je optuživana, ali nije odležala robiju, dok ju je štampa posle smrti žestoko optuživala ističući njenu povezanost sa najvišim političkim vrhom onog vremena.

"Majčinska" ljubav

Svakako je neobičan način na koji srpska populacija određuje ko mu je najviše "majčinski" blizak.

Tako će Ali Mustafa paša, turski vladar čije sedište je bilo u Beogradu, poneti nadimak Srpska Majka na samom početku 19. veka. On je zapamćen kao blag i promišljen, a dahije su upravo njega pogubile boreći se za vlast i posredno utičući na narodni bes koji je izazvao Prvi srpski ustanak.

Jedna Engleskinja, Adelin Paulin Irbi, sredinom 19. veka sa prijateljicom Georginom Mekenzi putovala je Balkanom i po povratku u London 1868. objavila je knjigu "Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi", posle koje su i nju prozvali "srpskom majkom". U Prvom svetskom ratu zbog velikog poštovanja prema našim vojnicima i brige o njima, francuski admiral Geprat pronosi isti nadimak, a početkom 20. veka je jedna institucija pronela to ime. "Srpska majka" bilo je društvo za pomoć siromašnim majkama osnovano na ideju beogradskog lekara ginekologa Jovana Jovanovića 1910.

Poslednjih godina ovaj nadimak najčešće dobijaju dame sa estrade. Dinkića niko ne pominje.