"Vlast da "otvori prozore" i sasluša drugačija mišljenja"

"Ako država bude u stanju da razgovara sa različitim grupama i neistomišljenicima, ona će dobiti ideje i za sopstvenu budućnost. Mi moramo da širimo prostore demokratije kroz nezavisne institucije. Ovako, bojim se da će nas i dalje gušiti partokratija koja nas je gušila od osnivanja Srbije i nije se mnogo tu šta promenilo do sada". istakao je Kostić u intervjuu za Magazin Biznis.

Kostić smatra da država ima više mogućnosti za delovanje, a pre svega može da okupi kapacitete koji mogu da stvaraju brži ekonomski i društveni razvoj.

"Ali, u ovom trenutku bojim se da partokratija još uvek vodi čitav niz elemenata odlučivanja, pa i orijentacije. Neki od njih se i neskriveno ponašaju kao vojnici sopstvene partije, što je pogrešno, o bilo kojoj partiji da je reč. I to ne važi samo za poslednju političku generaciju, iako možda neke stvari tek sada dolaze na videlo", ukazao je Kostić.

Upitan kako vidi ekonomske probleme srpskog društva danas, Kostić je ocenio da je neophodno završiti tranziciju, kao i utvrditi nekoliko prioriteta.

"Neophodan je završetak tranzicije, jer se u ovom sadašnjem statusu „"ni riba ni devojka" niko ne oseća posebno prijatno. Trebalo bi da nađemo tri ili četiri prioriteta, onako kako je Irska uradila, na kojima možemo da gradimo našu kompetentnost", istakao je Kostić.

On je naveo i da postoji ideja da Akademija napravi jednu vrstu odbora ili centra pri svom Tehničkom institutu gde bi kompetentni ljudi u dogovoru sa ljudima iz privrede mogli da pomognu.

Kostić je ponovio mišljenje da je Srbija podeljena na "ostrva, grupe, klanove, koji su u toj meri u nekakvoj entropiji da medusobno ne komuniciraju niti se poznaju", da se pomalo "strese" kada se pomene izraz "srpska biznis elita", ali i da smatra da postoje uspešni ljudi u različitim dimenzijama i oblastima posla.

"Sa kojim pravom bih mogao ja da prezirem nekoga ko zapošljava stotinu ili čak desetine hiljada ljudi? Sa kojim pravom može neko da se posprdno odnosi prema onima koji su uspeli da stvore neku vrstu kapitala, sem ako nisu pravili krivična dela, ali to je pitanje za tužilaštvo a ne za predsednika Akademije", napominje Kostić.

On kaze i da ima pravo da kao birokrata Aklademije podseti biznismene da su dužni, ne samo bankama, nego kulturi i tradiciji zemalja iz kojih su potekli.

"U tom smislu ja nemam ni strepnju ni problem da razgovaram na najrazličitijim nivoima sa najrazličitijim grupama u Srbiji, jer sebe ne smatram ni suviše profanim, ali ni suviše uzvišenim da bih birao sagovornike", naveo je predsednik Akademije.

On je rekao i da mu je san da u SANU napravi Institut za strateška istraživanja, koji bi bio deveti institut Akademije i ističe da će uraditi sve da to i ostvari.

"Mi se nekim strateškim oblastima kontinuirano bavimo. Taj novi institut bi razmatrao sva društvena i ekonomska pitanja i bio bi mesto na kome će neke zabrinute i umne glave, koje nisu sve prisutne u Akademiji, moći da se susretnu sa strateškim izazovima koji iznenađuju celu civilizaciju, a ne samo našu Srbiju", objasnio je Kostić.

Predsednik SANU kaže i da ga pogađa odliv mladih iz Srbije i smatra da je neophodno kreiranje pozitivne atmosfere, makar to značilo i kako kaže, neku vrstu pozitivne diskriminacije prema mladim ljudima, kako sport ne bi ostao naš jedini izvozni artikal.

Kostić veruje i da bi generacije koje dolaze trebalo da znaju da je Srbija u zakašnjenju i da ih treba učiti da se zakašnjenje može sustići idejom da smo, kao što uče Japance, siromašni, mali i da ova zemlja nema nikog drugog sem nas.

"Ako mi ne budemo zapeli više nego što to zapinju u Holandiji, Francuskoj, Rusiji... bilo gde, Srbija neće imati velikog izgleda sem da bude margina i periferna nacija", istakao je Kostić.

Govoreći o 5. oktobru 2000. kaže da je bio "prva i jedina politicka pobeda njegove generacije", ali da je njegova generacija tu političku pobedu "razmenila u banknotama kompromisa i malih sitnih ugađanja koegzistencije za koju smo izgleda više brinuli, za razliku od parola koje smo 5. oktobra izvikivali".

"Bojim se da smo veliku banknotu jedne moguće demokratske pobede razmenili za sitne novčanice sopstvenih ugodnosti. I tu ne izuzimam ni moju malenkost", zaključio je Kostić.